Jedino rešenje za javne finansije koje su u lošoj situaciji, jeste da se temeljno reformiše javni sektor, a plate i penzije uslade s mogućnostima privrede.
Reforma javnog sektora je jedini način da se zaustavi rast javnog duga i uravnoteže javne finansije, kako bismo kao društvo krenuli da trošimo u skladu sa svojim mogućnostima“, rekao je član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov.
„Porast javne i društvene potrošnje narednih godina treba da budu bazirani isključivo na porastu proizvodnje, umesto na zaduživanju“, rekao je Altiparmakov za novi broj mesečnika „Ekonometar“.
Upozorio je da bi u slučaju nekontrolisanog porasta javnog duga strani investitori okrenuli ledja Srbiji i odbili da dalje finansiraju njenu prekomernu javnu potrošnju, što bi izazvalo krizu javnog duga.
Javni dug Srbije je za pet godina, od 2008. do danas, dupliran sa 30 na 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ukazao je Altiparkamkov i izneo da je Srbiji godišnje potrebno pet milijardi evra svežeg novca od toga oko 1,5 milijardi evra za finansiranje deficita i oko 3,5 milijardi evra za otplatu glavnice i dospelih kredita.
„S povećanjem javnog duga, a to se u Srbiji upravo dešava, povećava se i iznos novca koji treba prikupiti za finansiranje deficita i otplatu zajmova koji dospevaju, što je znak da imamo opasnu spiralu zaduživanja. Zato je neophodno što pre eliminisati budžetski deficit i uravnotežiti javne finansije“, ukazao je Altiparmakov.
On smatra da se sistem javnih finansija ne može uravnotežiti bez zadiranja u dve najveće stavke penzije i plate u javnom sektoru.
„Srbija je negativni rekorder u ovom segmentu, jer za plate i penzije izdvajamo šest odsto BDP više od proseka uporedivih država u istočnoj Evropi“ što je jednako iznosu ovogodišnjeg fiskalnog deficita. Rešavanje tog „ogromnog socio-ekonomskog izazova“ zahtevaće velike napore narednih godinama, kazao je Altiparmakov.
Izdvajanja za penzije i plate, kako je naglasio, „moraju da se postepeno uskladjuju s mogućnostima privrede, pre svega privatnog dela koji jedini može i mora da bude motor ekonomskog oporavka“.
„Privatna preduzeća ne mogu da izdrže ovako veliki teret finansiranja plata i penzija u javnom sektoru, a da se to negativno ne odražava na konkurentnost naše privrede što se ogleda u dramatično visokoj stopi nezaposlenosti od oko 25 odsto“, rekao je Altiparmakov.
Ukazao da će, što se više budu odlagale, neizbežne reforme biti bolnije.
„Fiskalna konsolidacija je potreban, ali ne i dovoljan uslov da bi Srbija izašla na put održivog privrednog oporavka… Pored reformi u oblasti javnih finansija, neophodne su i strukturne privredne reforme koje će unaprediti uslove poslovanja i konkurentnost privatnog sektora u Srbiji koji jedini može da omogući izlazak iz postojećih socio-ekonomskih problema“, ponovio je Altiparmakov.
Rekao je da se od velike važnosti da se više ne odlažu penzijske i reforme obrazovanja, zdravstva i javnog sektora i da postepena primena reformi počne iduće godine.
Strukturne mere daju rezultate tek nakon nekoliko godina, tako da, ako te reforme počnu 2014. godine, prve značajnije fiskalne uštede će se pojaviti tek u budžetu za 2016. godinu, rekao je Altiparmakov.
Ukazao je da je ponovno uspostavljanje „aktivnog aranžmana“ s Medjunarodnim monetranim fondom važno za sprovodjenje strukturnih reformi i za sticanje medjunarodnog ekonomskog kredibiliteta koji će Srbiji omogućiti povoljnije finansiranje javnog duga.
Altiparmakov je ocenio da su održivost penzijskog i čitavog fiskalnog sistema trajno uzdrmala dva vanredna povećanja penzija 2008. godine od ukupno 21 odsto.
Toliko povećanje penzije u toku jedne godine, i to uz redovna uskladjivanja za stopu inflacije, „iz korena bi uzdrmalo i penzijski sistem Nemačke, a kamoli Srbije. Javne finansije Srbije će se do kraja ove decenije oporavljati od tih vanrednih povećanja penzija koja nikako nisu bila ekonomski održiva“, upozorio je Altiparmakov.
Hvala medijima koji su nas posetili i izvestavali sa naseg skupa. Ostali….bez komentara.
Da smo se poskidali goli ili da je pala krv na skupu,bilo bi vise novinara nego nas. Izgleda da je osnovni kriterijum danasnjeg novinarstva-senzacionalizam….! A sta je sa humanizmom,gospodo urednici i novinari…sta je sa hrabroscu,istrazivackim novinarstvom…?! IZVOR NECE PASTI…Cuvar izvora