Penzioneri će najviše patiti ukoliko rast BDP-a bude sporiji: Starima preti tek blago usklađivanje penzija

Penzije u Srbiji su smanjene 2017. godine zbog fiskalne konsolidacije, pri čemu su penzioneri podneli najvećim delom iz sopstvenog džepa ove uštede za državu. Sada se usklađuju sa platama ili inflacijom. To znači da ionako mršava primanja mogu biti još mršavija u narednim godinama, jer je najavljen manji rast privrede Srbije od očekivanog.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je nedavno da se svim penzionerima i ove godine penzije uvećavaju mesec dana ranije, odnosno od decembra, umesto od januara. Time, kako je rekao, Vlada Srbije ispunjava još jedno obećanje dato najstarijim sugrađanima.

„Sa predstojećim povećanjem penzija, prosečna penzija u ovoj godini će iznositi oko 437 evra, dok će prosečna penzija u 2026. godini dostići 488 evra. Zaista ogromna razlika u odnosu na 2012. godinu kada je prosečna penzija iznosila 204 evra“, naveo je Mali na Instagramu.

Ministar je verovatno zaboravio da je već od tih istih penzionera uzeo deo njihovog novca, a da u godinama posle 2018. penzije nisu uvek pratile inflaciju, što znači da su najstariji em zakinuti, em da im primanja ne prate rast cena svake godine.

Prema Zakonu o PIO, ako udeo rashoda za penzije u BDP-u padne ispod 10 odsto, penzije se usklađuju sa rastom prosečnih plata. Ako je udeo u BDP-u 10 odsto ili više, a da nije veći od 10,5 odsto, usklađuju se pola sa rastom zarada i pola sa inflacijom. Ako je udeo za penzije veći od 10,5 odsto, penzije se usklađuju samo prema inflaciji.

„Srbija je 2024. godine potrošila 13,1 odsto BDP-a na socijalnu pomoć – relativno visoka cifra – ali je veći deo toga (9,6 odsto BDP-a) otišao na penzije. Procenjuje se da je siromaštvo opalo sa skoro 25 odsto pre deset godina na ispod sedam odsto u 2024. godini. Međutim, poslednjih godina siromaštvo je opalo samo marginalno, jer su visoka inflacija i postepeno ukidanje državne podrške tokom pandemije COVID-19 usporili rast privatne potrošnje. Održivi ekonomski rast biće ključan za dalje smanjenje siromaštva. Međutim, preostali siromašni su sve više koncentrisani među penzionerima, dugoročno nezaposlenima i onima koji su van radne snage. Ciljana socijalna pomoć i drugi direktni mehanizmi biće neophodni za nastavak smanjenja siromaštva — što će, zauzvrat, povećati fiskalne pritiske“, stoji u analizi Svetske banke.

Kako objašnjava urednica Penzina, Aleksandra Jovanović, prema onome što je objavio Fond PIO, učešće penzija u BDP-u je bilo 9,98 odsto, te su se najstariji sugrađani „za malo provukli da možemo penzije da uskladimo sa platama“.

„U slučaju sporijeg rasta BDP-a u narednim godinama, u zemlji sa velikim procentom penzionera kao što je Srbija, udeo penzija u BDP-u raste. Već smo sada (sa 9,98 odsto učešća u BDP-u) bili blizu tome da pređemo na drugu opciju usklađivanja. U slučaju sporijeg rasta, veoma lako možemo da dođemo do toga da se penzije usklađuju prema trećoj opciji – samo po inflaciji. U tom slučaju, realni standard penzionera pada. Penzioneri veoma lako i brzo padnu u realno siromaštvo kada rast oslabi“, kaže Jovanović.

Izgledi za rast BDP-a Srbije u narednim godinama ne izgledaju najbolje, uprkos optimističnim najavama vlasti da će naredna godina biti „nikad bolja“, a da u godini održavanja EXPO 2027 treba da se nadamo nečuvenom prihodu od ove izložbe. Svetska banka je prognozirala da će Srbija u narednih nekoliko godina ostvarivati privredni rast od oko tri do četiri odsto godišnje, što je takođe revizija naniže od podataka koje je banka iznela u proleće ove godine. Sada se očekuje da naredne godine rast privrede bude na tri odsto, odnosno 0,9 odsto manje od prvobitnog i četiri odsto za 2027. godinu, odnosno 0,2 odsto niže.
Nije samo do usklađivanja penzija sa BDP-om problem, već i sa pritiscima na budžet i tržište rada.

„Izgledi za rast mogu biti ograničeni nepovoljnom demografijom, između ostalih faktora. Srbija se suočava sa velikim izazovom starenja i smanjenja broja stanovnika. Prosečna starost je porasla sa 42,7 na 43,9 godina između 2015. i 2023. godine. Starenje stanovništva je posebna briga za ruralna područja (gde je prosečna starost 45,4 godine). U međuvremenu, ukupan broj stanovnika je opao sa 7,1 miliona u 2015. na 6,6 miliona u 2024. godini, što je vođeno kontinuiranom migracijom i znatno većim brojem smrtnih slučajeva nego brojem rođenih. Ovi trendovi imaju značajne fiskalne implikacije: nedostatak radne snage zaoštrava tržište rada, održivost penzionog sistema je sve više pod pritiskom, a potražnja za zdravstvenim uslugama raste“, zaključak je ekonomista Svetske banke.

Penzije čine oko jednu petinu konsolidovanih državnih rashoda, računica je SB. Srbija ima starije stanovništvo, sa približno 1,7 miliona penzionera što je otprilike četvrtina ukupnog stanovništva.

Konsolidacija u 2017. godini je prvenstveno vođena smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru što je generisalo uštede od 1,7 i 1,9 procenata BDP-a, respektivno, prema podacima SB. Prosečna penzija u Srbiji u januaru te 2017. godine iznosila je 23.818 dinara, što je zaista samo malo više od pomenutih 204 evra koliko je prosek iznosio 2012. godine, a koji pominje ministar finansija na početku priče.

„Treba podsetiti da su i penzioneri sa penzijama nižim od 25.000 dinara podneli deo tereta jer nije bilo usklađivanja. Ne možemo znati koliko njih je toga bilo svesno, te stoga, ni da li pamte“, objašnjava Jovanović.

„Ali mi svi, kao društvo, moramo da zapamtimo taj dug, sve dok ga ne vratimo. Ne samo zbog direktno oštećenih penzionera, već i zbog nas samih, zbog našeg penzionog sistema. Zanimljivo je da, koliko je meni poznato, nije zvanično saopšteno koliko je novca ušteđeno tokom primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija 2014-2018. Podsetiću da je od 2002. godine država vraćala dug penzionerima nastao 1994. i 1995 godine. To svakako nije bilo finansijski lako, ali shvatalo da je bilo neophodno“, kaže Jovanović.

Tokom perioda fiskalne konsolidacije (2014–2018), penzije su smanjene kako bi se kontrolisali rashodi, kako je propisano Zakonom o privremenom smanjenju penzija. Ovim zakonom je uvedeno smanjenje vrednosti penzija do 25 procenata u isplati penzija iznad proseka, što je pogodilo skoro 40 procenata penzionera.

Cilj je bio da se troškovi penzija smanje dok ne budu predstavljali više od 11 procenata BDP-a. Od 2018. godine, isplate penzija su postepeno povećavane, a uvedena je i posebna nadoknada za niske penzije — vraćajući ih na vrednost iz oktobra 2014. godine, plus sva prilagođavanja koja su trebalo da budu obezbeđena u međuvremenu, računica je ekonomista SB.

Ukoliko pritisci na budžet budu nastavili da rastu, u vidu izdvajanja za NIS i kupovinu gasa recimo, u kombinaciji sa nižim rastom BDP-a, veliko je pitanje šta će se dešavati sa penzijama.

U decembru 2018. prosečna penzija bila je 26.324 dinara, dok je naredne u istom mesecu iznosila 26.336. Međugodišnja inflacija u decembru 2019. bila je na 1,9 odsto, a rast penzija 0,05 odsto. U decembru 2020. godine prosečna penzija je bila 27.744 dinara, inflacija 1,3 odsto, rast penzija u toj godini je 5,35 odsto. Decembar 2021. godine prosek za penziju je bio na 29.365 dinara, inflacija 7,9 odsto, dok je zabeležen rast penzija od 5,84 odsto.

U decembru 2022. godine prosečna penzija prema podacima PIO iznosila je 33.731 dinara, što je rast od 14,87 odsto, a zabeležena inflacija u decembru je bila 15,1 odsto.

Naredne godine prosečna penzija je uvećana na 39.850 dinara, što je rast od od 18,14 odsto. U 2023. godini međugodišnja inflacija u decembru, prema podacima RZS, iznosila je 7,6 odsto. Na kraju prošle godine prosek za penzije je bio 50.683 dinara inflacija 4,3 odsto, a rast penzija u odnosu na decembar 2023. bio je 27,18 odsto.

Prosečna penzija za oktobar, prema poslednjim podacima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, iznosi 50.686 dinara dok je najavljeno povećanje od 12,2 odsto. To bi značilo da će najstariji građani koji imaju prosečna primanja dobiti 6.183,69 dinara više, odnosno prosek treba da izađe na 62.951,69 dinara.

Pa da li onda penzije zaista odgovaraju inflaciji, jer vidimo u poslednje dve godine snažno povećanje koje je i više od inflacije, ali ostalih godina to i nije uvek bio slučaj. Prema rečima Jovanović iz Penzina, odgovor je negativan.

„Pre svega, usklađivanje penzija kasni za inflacijom. Kada se sabere, kumulativno, penzioneri izgube nekoliko procenata dok penzije dođu do usklađivanja. Taj gubitak bi bio još izraženiji kada bi se penzije usklađivale samo prema cenama. Zatim, penzioneri gube i zbog fenomena cheapflation. Različito se prevodi, ali bi, kada pričamo o penzionerima, mogli da kažemo i da je to „penzionerska inflacija“. Naime, jeftiniji proizvodi i usluge uglavnom procentualno poskupljuju više u odnosu na skupe. A upravo su penzioneri ti koji najčešće kupuju te proizvode. Penzioneri troše najveći deo prihoda na hranu, komunalije, lekove. Dakle, upravo na proizvode i usluge čija inflacija je veća od prosečne inflacije“, kaže urednica Penzina.

Zato penzioneri tokom vremena siromaše u realnim uslovima, čak i ako njihove penzije putem zakonom predviđenog usklađivanja rastu, stava je Jovanović.

Vučić: Od januara uvećanje plata u javnom sektoru 5,1 odsto, dodatno povećanje za zaposlene u policiji i vojsci