Pešaci u Srbiji najčešće stradaju sredom

Na teritoriji Srbije se tokom 2022. godine dogodilo 33.230 saobraćajnih nezgoda, a u 505 njih je bilo poginulih. Teško povređenih u saobraćajnim nezgodama je bilo 3.292, dok je 15.758 prošlo sa lakšim povredama.

Takođe, dogodilo se i 19.961 saobraćajnih nezgoda u kojima je nastala samo materijalna šteta, navodi se u najnovijem izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja.

U 2022. godini je bio povećan broj saobraćajnih nezgoda sa smrtno stradalima za oko pet odsto u odnosu na 2021. godinu, dok je kod ostalih vrsta saobraćajnih nezgoda došlo do smanjenja.

Ukupan broj saobraćajnih nezgoda je smanjen za četiri odsto koliko je smanjen i ukupan broj stradalih.

Najveći broj saobraćajnih nezgoda sa smrtno stradalim osobama se dogodio u julu (11,7 odsto od ukupnog broja) dok se najmanje dogodilo u februaru (5,5 odsto).

S druge strane najveći broj nezgoda sa povređenima se dogodio u oktobru (10,1 odsto), a najmanji u januaru (6,6 odsto) 2022. godine.

Subotom je bilo najviše saobraćajnih nezgoda sa smrtno stradalima (18,6 odsto),  najmanje njih se desilo utorkom (9,9 odsto), dok se petkom dogodio najveći broj nezgoda sa povređenim osobama (15,8 odsto).

Saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom su se češće događale van naselja, a one sa samo materijalnom štetom su se značajno češće događale u naselju.

U saobraćajnim nezgodama, prema podacima Agencije, češće su stradali muškarci nego žene.

U saobraćajnim nezgodama je smrtno stradalo 125 pešaka od čega 97 u saobraćajnim nezgodama sa putničkim vozilom. Takođe, češće su stradali muškarci nego žene.

Skoro polovina smrtno stradale dece je stradala u svojstvu pešaka, što je više u odnosu na prethodni petogodišnji prosek.

Najviše smrtno stradalih pešaka je stradalo sredom, dok su povređeni bivali četvrtkom.

U naseljima smrtno strada 64,8 odsto i bude povređeno 95,1 odsto pešaka, pokazuju podaci Agencije.

Pešaci su najčešće stradali tako što su prelazili ulicu na obeleženom pešačkom prelazu (18,4 odsto kod smrtno stradalih i 44,3 odsto kod povređenih).

Tamna odeća koju su nosili pešaci, u 23,2 procenata saobraćajnih nezgoda je imala bitnu ulogu, dok je neoprezno stupanje na kolovoz pešaka koji se nije prethodno uverio da može bezbedno da pređe ulicu je bilo presudno 22,4 odsto slučajeva nezogoda.

Najčešći uticajni faktor povezan sa povređivanjem pešaka je nezaustavljanje vozila ispred obeleženog pešačkog u 34,6 odsto slučajeva.

Koliko smo se zadužili za Moravski koridor?