Državna revizorska institucija (DRI) demantovala je više navoda koje je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo u intervjuu koji je dao za Novu ekonomiju početkom decembra.
Petrovićev odgovor na demanti koji je potpisao predsednik DRI Duško Pejović prenosimo u celosti:
Predsednik DRI dr Pejović, reagujući na moj intervju u Novoj ekonomiji, „demantuje“ navode Fiskalnog saveta o završnom računu, i iznosi, na kraju, dva glavna argumenta.
Prvi je: „Predsednik Fiskalnog saveta je u intervjuu izneo netačnu tvrdnju da Fiskalni savet daje mišljenje o završnom računu. Prema važećim propisima to nije tačno“.
Međutim, sasvim suprotno, važeći Zakon o budžetskom sistemu koji uređuje nadležnosti Fiskalnog saveta, u članu 92ž kaže da Fiskalni savet „priprema i podnosi Narodnoj skupštini analizu predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije“.
Da li to dr Pejović demantuje Zakon budžetskom sistemu ili ga ne poznaje? I jedno i drugo sigurno ne pomaže poslu koji obavlja.
Drugi argument se implicitno iznosi u zaključku demanta: „DRI ima obavezu da samo Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o radu i dostavlja joj svaki izveštaj o izvršenju revizije korisnika javnih sredstava, što se odnosi i na Fiskalni savet, kao subjekt revizije“ (naglasak Pavla Petrovića).
Ovo je tačno i široko poznato te nije jasno zašto nas dr Pejović sada, kada osporava analizu Fiskanog saveta, podseća da smo mi subjekt revizije DRI-a čiji je on Predsednik. Da li on ovim implicira neke posledeci po Fiskalni savet ako se naše analize ne poklapaju sa stavovima DRI? Moram da ga upozorim da bi to bio nedozvoljeni pritisk na rad nezavisne institucije kakav je Fiskalni savet.
Fiskalni savet je, kako to Zakon zahteva od nas, pripremio i podneo Narodnoj skupštini analizu predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022., i između ostalog ustanovio da je zakonska budžetska rezerva od četiri odsto, koju Vlada koristi bez kontrole Skupštine, prekoračena i da je velike deo otišao na nepoznate namene.
U svojoj zvaničnoj reviziji završnog računa DRI ništa o tome ne kaže, već sada, naknadno u reakciji na naše nalaze, dr Pejović priznaje da su sredstva za budžetsku rezervu iznosila 4,23 odsto, i da je to „više za 3,9 milijardi dinara od propisanog maksimuma“.
A onda izneti problem pokušava da relativizuje iznoseći da možda sva budžetska rezerva nije i potrošena, iako Zakon o budžetskom sistemu uopšte ne prepoznaje niti definiše limit za potrošnju budžetske rezerve, već samo veličinu budžetske rezerve.
Otuda nije pitanje da li je zakonski limit budžetske rezerve od četiri odsto prekršen, to je sada nesporno nakon (nevoljnog) priznanja dr Pejovića.
Pravo pitanje je zašto odgovore na ove ključne probleme trošenja novca poreskih obveznika nismo mogli da pročitamo tamo gde im je bilo mesto – u zvaničnoj reviziji Završnog računa budžeta Republike?
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta