Petrović: Nova Vlada ne sme da se opusti, mora da ubrza reforme

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović poručio je danas da nema mesta da se nova vlada opusti, da mora da ubrza reforme, u prvom redu racionalizaciju javnog sektora i privatizaciju, ali i da ne bi trebalo da povećava plate i penzije.

„Izbori su raspisani koliko razumemo s namerom da se dobije novi mandat da se sprovedu reforme i fiskalna konsolidacija. I sada je dobijen novi mandat za to. Ono što mi očekujemo jeste da će reforme snažno krenuti, a to se pre svega odnosi na reforme javnih preduzeća“, rekao je Petrović u izjavi novinarima nakon radnog ručka sa predstavnicima Srpske asocijacije menadžera.

Petrović je primetio da su napravljeni neki koraci kad je reč o reformama unutar EPS-a, Železnica Srbije, Srbijagasa, ali su, kako je rekao, izostale one bolne mere koje bi pokazale da se ušlo u te reforme, što se očekuje da krene već u 2016.

Drugi veliki blok bi, prema njegovim rečima, bila preduzeća u restrukturiranju i privatizaciji.

„Za te firme, rešenje znači ili privatizacija ili stečaj, a ne vidimo baš da postoje neke velike ponude da se ta preduzeća otkupe. Ostala su ta velika preduzeća kao što je RTB Bor, Azotara, Petrohemija, ali i Simpo, Lasta… Reč je o velikom problemu, ali sa druge strane, rešavanje tog problema značilo bi povećanje efikasnosti srpske privrede, sklanjanje pritiska s budžeta, ali i sa ostatka privrede“, rekao je Petrović.

On je podsetio da ta preduzeća, osim što su dobijala dotacije, nisu plaćala doprinose, dugove za gas, izazivala su nelikvidnost jer nisu plaćala ni privatnim dobavljačima i to se širilo kroz celu privredu.

„Ako su izbori raspisani da bi se dobio mandat za reforme, velike i teške, političke i ekonomske reforme su pred nama“, rekao je Petrović.

Govoreći o fiskalnom deficitu, Petrović priznaje da je on značajno smanjen, ali se ipak nije ušlo u zonu kad će rast javnog duga da se zaustavi.

„Prema tome, ostaju nam još dve godine smanjivanja deficita, a glavne mere, plate i penzije su iscrpljene i tu ne bi trebalo da bude opuštanja“, rekao je on.

Drugi blok koji je vezan za deficit, kako je rekao, jeste i otpuštanje i racionalizacija, i tu bi trebalo smanjiti broj zaposlenih u opštoj državi kojih ima oko 500.000.

„Naša je procena da neće moći da se otpusti onoliko ljudi koliko se mislilo na početku i da nije realno da ih ode 75.000 za tri godine, već oko 30-35.000“, rekao je Petrović i dodao da je potrebna dalja kontrola plata i penzija, jer je to sledeća mera koja drži deficit pod kontrolom, i onda videti da li je moguće naći dodatne uštede.

Postoji opasnost da se deficit zaustavi na nivou koji nije dovoljan za ozdravljenje javnih finansija, što je oko 3-3,5 odsto BDP-a, a to bi dalje značilo da bi dug nastavio da raste.

On je takođe naveo da postoji mogućnost da se deficit smanji i povećanjem naplate prihoda, koja je zabeležena i u 2015, a sada se oslanja na smanjenje sive ekonomije, odnosno pre svega na modernizaciju Poreske uprave. 

„Pre bi trebalo da idemo na tu stranu, nego da se dižu poreske stope. Još se nalazimo ispod nivoa u 2012. kod nas koji nije bilo veliki, a znatno ispod nivoa 2008. samo dostizanje prihoda iz 2012. godine u naplati bi dalo dodatne uštede i prihode, i to bi vodilo smanjenju deficita“, rekao je on.

Petrović je istakao i da očekuje da će program sa MMF-om pogurati reforme, da vlada želi da nastavi druge dve revizije sa MMF, a i tu su na redu javna preduzeća i privatizacija.