PISA testovi: Trećina učenika u Srbiji funkcionalno nepismena, decenija stagnacije

Trećina učenika u Srbiji se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti, pokazuju rezultati PISA testiranja iz 2022. godine.

Učenici iz Srbije, kako pokazuju rezultati ovog testa, postižu znatno niže sposobnosti u domenu čitalačke i matematičke pismenosti od proseka zemalja OECD (članica  Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj).

Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi pod nazivom „Kvalitet osnovnog obrazovanja: Srbija u globalnom kontekstu“ukazuje da su učenici iz Srbije tokom 2009. i 2012. godine ostvarili značajno poboljšanje rezultata u sva tri domena pismenosti, nakon čega sledi stagnacija.

„Prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, prosečan učenik iz Srbije je ostvario 440 poena u domenu čitalačke i matematičke pismenosti, i oko 450 poena u domenu naučne pismenosti“, naveo je on i dodao da je ovaj rezultat gotovo identičan rezultatima ostvarenim u prošlom PISA testiranju 2018. godine.

Takođe, kako navodi, ako se posmatra trend pismenosti u ove tri oblasti, uočava se da su učenici ostvarili značajan napredak u periodu od 2006. do 2012. godine, ali da su na narednim PISA testiranjima rezultati bili  na nivou onih iz 2012. godine.

„Ono što je takođe važno izdvojiti jeste da, neočekivano, kvalitet osnovnog obrazovanja u Srbiji tokom pandemije korona virusa nije pogoršan (što nije slučaj sa OECD zemljama gde se smatra da je kao posledica pandemije rezultat opao za između 10 i 15 PISA poena, u zavisnosti od domena pismenosti koji se posmatra). Jedan od razloga ovog stanja jeste da učenici iz Srbije tokom perioda pandemije nisu proveli značajan period van škole“, naveo je Vuksanović.

S obzirom na to da prema OECD metodologiji, jednoj školskoj godini odgovara 40 PISA poena, rezultati pokazuju da prema poslednjem PISA testiranju učenici iz Srbije u sve tri oblasti pismenosti zaostaju jednu školsku godinu.

Trećina učenika nepismena

Prema OECD metodologiji, svaki domen pismenosti se može podeliti na šest nivoa, a da bi se učenik smatrao pismenim on mora da dostigne bar „nivo 2“ na skali. Tako je prema poslednjim rezultatima PISA testiranja čak 43 odsto učenika dostiglo „nivo 2“ u domenu matematičke pismenosti.

„Slično se može uočiti u domenu čitalačke i naučne pismenosti, gde udeo onih koji ne dostižu ‘nivo 2’ iznosi 36 odsto. Dakle, u Srbiji prema PISA testiranju iz 2022.godine čak trećina učenika se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti“, naveo je Vuksanović u svojoj analizi PISA testiranja i kvalitetu obrazovanja.

Na nivou OECD zemalja, učešće učenika koji ne dostižu „nivo 2“ se kreće između 20 i 25 odsto, u zavisnosti od domena koji se posmatra.

Među zemljama Zapadnog Balkana, stanje je još nepovoljnije.

U Crnoj Gori, na primer, čak 60 odsto učenika se može smatrati nepismenim u domenu matematičke pismenosti, a stanje je slično i u preostala dva domena.

U Sloveniji, koja je najbolje rangirana zemlja Zapadanog Balkana, udeo učenika koji ne dostiže „nivo 2“ u sva tri domena pismenosti je na nivou proseka OECD zemalja , i iznosi oko 20 odsto.

Singapur, čiji učenici postižu najbolje rezultate na PISA testiranju, beleži svega osam odsto učenika koji ne dostižu „nivo 2“.

Sa matematikom na „Vi“

Rezultati PISA testiranja iz 2022. godine ukazuju da je Srbija u domenu matematičke pismenosti, koji je bio glavni domen ispitivanja te godine, pozicionirana na 42. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale, naveo je Vuksanović u analizi.

U ovoj oblasti učenici iz Srbije su ostvarili 440 poena, što je 135 manje od prvoplasirane zemlje-Singapura.

„Ovo upućuje na to da prosečni učenik iz Srbije zaostaje 3,3 školske godine od u poređenju sa učenikom iz Singapura i 1,7 školske godine u poređenju sa učenikom iz Estonije“, naveo je Nemanja Vuksanović.

Lošiji rezultat od Srbije, ostvarili su učenici iz Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, navodi se u analizi o kvalitetu obrazovanja.

Može se izdvojiti i to da su učenici iz Srbije u proseku ostvarili rezultat koji je za oko 100 PISA poena bolji od onog koji su ostvarili učenici iz Kambodže, kao zemlje koja je poslednje rangirana na PISA testiranju 2022. godine.

Primer zadatka iz matematike na PISA testu u 2022. godini. Izvor: Print screen / pisa.iccg.co.meprtscr/ pisa.iccg.co.me

Kada je u pitanju domen čitalačke pismenosti, prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, Srbija je pozicionirana na 40. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale.

Učenici iz Srbije su u toj oblasti ostvarili 440 poena, što je za oko 100 PISA poena lošije od učenika iz Singapura, koji je prvoplasirana zemlja.

Oni lošijeg socioekonomskog statusa lošiji i na testu

Jedan od važnih segmenata analize rezultata na PISA testiranju odnosi se i na pravednost brazovnih sistema. On se utvrđuje tako što se roditeljima i učenicima daje upitnik koji popunjavaju, a onda se na osnovu njega rangiraju odgovori prema takozvanom ESCS indeksu (Index of Economic, Social and Culturas Status – ESCS).

Indeks je napravljen na bazi odgovora koja se odnose na obrazovanje, zanimanje i bogatstvo roditelja u pogledu obrazovnih i drugih pomagala koja su značajna za školpvanje deteta.

Na osnovu vrednosti ovog indeksa moguće je razvrstati učenike u one sa najlošijim i najboljim socioekonomskim karakteristikama.

„U Srbiji učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama u ovom domenu zaostaju za čak dve školske godine u odnosu na njihove vršnjake sa najboljim socioekonomskim karakteristikama“, naveo je Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi.

Međutim, ako se posmatra Evropa, najveći jaz je uočen u Slovačkoj, gde učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama dostižu u proseku rezultat koji je za 134 PISA poena lošiji od onog koji postižu učenici sa najboljim socioekonomskim karakteristikama (zaostajanje odgovara 3,3 školske godine).

Mnogi mladi primorani da rade dok studiraju, troškovi života rastu