Pištaljka: Podaci o izradi portala javnih nabavki proglašeni tajnom

Ugovori i podaci o plaćenim uslugama iz projekta Evropske unije čiji je rezultat bio novi portal javnih nabavki proglašeni su poslovnom i službenom tajnom, saznaje Pištaljka.

Ministarstvo finansija odbija da dostavi ove informacije, tvrdeći da bi njihovo objavljivanje ugrozilo odnose sa EU i naštetilo ekonomskim interesima Srbije. 

Da su podaci o plaćanjima u okviru projekta od javnog interesa koji je finansiran od EU poverljivi potvrđuje i pomoćnik ministra finansija Marko Jovanović.

On je u pisanom odgovoru Pištaljci naveo je da bi otkrivanje informacija o tome gde je završio novac namenjen unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji, odnosno koji su eksperti i konsultantske firme bile angažovane na projektu „Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki“ ugrozilo odnose sa Evropskom unijom i naštetilo ekonomskim interesima Srbije.

„Naime, prema zaključenim okvirnim sporazumima čiji je učesnik Republika Srbija, informacije iz ovakvih pravnih poslova, kao što su ovi za koje se zahtevaju informacije, predstavljaju najosetljivija pitanja koja se vezuju za ekonomske interese Republike Srbije“,  piše u odgovoru Jovanovića.

Jedina dva konsultanta na projektu „Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki“ vrednom 3,2 miliona evra do čijih je imena Pištaljka uspela da dođe su hrvatska konsultantkinja i bivša pomoćnica ministra ekonomije u Hrvatskoj Teja Кolar i inženjer Dean Firkelj iz Zagreba, koji je radio i na tamošnjem portalu.

Teja Кolar je suvlasnica firme „Tematikom projekt“, a posao rukovođenja timom za unapređenje javnih nabaki dobila je bez konkursa. 

Naime, ona je angažovana na predlog Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) kao ključni ekspert.

Sa pobedom na međunarodnom tenderu konzorcijuma koji je predvodio GIZ, a činila su ga i dva ogranka revizorske kuće КPMG – iz Srbije i iz Italije – i Teja Кolar je dobila posao.

Ona je, dok je bila na državnoj funkciji u Hrvatskoj, bila i vođa pregovaračkog tima u procesu pristupanja Evropskoj uniji za poglavlje javne nabavke.

Iako su Teja Кolar i predstavnici EU do 2013. godine sedeli na suprotnim stranama pregovaračkog stola, sada EU finansira njen privatni biznis. Кolar je za Pištaljku rekla da je njen angažman u skladu sa svim pravilima i da za njega ne postoje prepreke u vidu sukoba interesa, te da ovo nije jedini projekat EU na kojem je bila angažovana.

To što je učestvovala u pregovorima o pristupanju, tvrdi, ne samo što je ne ograničava u privatnom poslu već je naprotiv favorizuje.

„Najveći deo obaveznih uvjeta za TL-a (vođu projekta) bilo je iskustvo stečeno u državi članici EU ili državi kandidatkinji ili potencijalnoj kandidatkinji za EU vezano za javne nabave, kao e-nabave“, napisala je Кolar i objasnila da su pravila zabranjivala da na projektu bude angažovan neko ko je radi u našoj državnoj upravi.

Кolar je rekla da nije bila na suprotnoj strani tokom pregovora sa EU, jer u poglavlju javnih nabavki pregovaranja zapravo nije ni bilo.

„Dakle, sam pojam ‘pregovori’ je u stvari zavaravajući s obzirom na to da se o uvjetima ne pregovara, već ih je država dužna u potpunosti ispuniti. Pregovaranje postoji samo vezano za potencijalnu odgodu potpunog ispunjavanja uvjeta u nekim poglavljima, a što je najčešće vezano za financijski zahtjevna poglavlja (npr. Hrvatska je uspjela ispregovarati neke odgode u poglavlju 27. Zaštita okoliša vezano za izgradnju kanalizacijskih sustava i sl.) U poglavlju 5. Javne nabave nisu dopušteni nikakvi prijelazni periodi, odnosno odgode primjene nakon ulaska u članstvo u EU, tako da u ovom poglavlju nema nikakvog pregovaranja“, napisala je u odgovoru.

Njane reči potvrđuje i zvanični sajt Evropske komisije koji definiše pregovore o pristupanju kao proces usvajanja obaveznih normi, a ne pregovaranje o njima. 

Bespovratna pomoć Srbiji iz Evropske unije dodeljuje se kroz projekte od javnog interesa. Na ove projekte se primenjuju pravila iz međunarodnih okvirnih sporazuma IPA i IPA II.

Ovi sporazumi u našoj zemlji imaju snagu zakona, pa se tako na primer naš Zakon o javnim nabavkama, koji se u skladu sa politikom pridruživanja Uniji i piše na zahtev EU, ne primenjuje kada je reč o trošenju novca iz pretpristupnih fondova EU.