Planinar se, u znak podrške studentima, popeo na 3.835 metara nadmorske visine: Ovako je tekao uspon ka Monblanu

Jugoslav Tadić, jedan od aktivnih članova neformalne grupe građana koji podržavaju studentske proteste iz Ženeve, Lozane i okolnih francuskih gradova, završio je svoj poduhvat, vrativši se sa četvorodnevnog pohoda ka Monblanu, najvišem vrhu zapadne Evrope.

Tadić je počeo avanturu u subotu, kada je ujedno otpočeo i pripreme za finalni uspon. Pripreme su prošle uspešno, a i vreme je bilo naklonjeno avanturistima.

Drugog dana je ekipa u kojoj je bio i Tadić uspela da dođe do 3.540 metara nadmorske visine. Krajem drugog dana je već postalo neizvesno da li će vremenske prilike dozvoliti da se uspon završi uspešno – jer je prognoza bila loša – sneg, jak vetar i magla.

Kako je tekao uspon?

Svakako, ekipa je 2. juna krenula sa 1.796 metara nadmorske visine, iz Bellevue. Uspon ka “Tête Rousse” bio je naporan. Kiša, sneg i izuzetno jak vetar, oblaci i smanjena vidljivost pratili su ih tokom celog dana.

Visinska razlika od 1.375 metara ipak je savladana. Ekipa je na 3.176 metara nadmorske visine ostala da se odmori i 3. juna oko četiri ujutru krenuli su ka pretposlednjem stajalištu do vrha Monblana – Refuge du Goûter gde ih je izuzetno loše vreme i zaustavilo.

Uprkos izuzetno teškim vremenskim uslovima (-8 stepeni Celzijusa, subjektivni osećaj -16, sneg, oblaci, vetar do 60-80 km/h), Tadić je uspeo da na najvišem pristupačnom mestu na putu ka vrhu Monblana, na 3.835 metara nadmorske visine, 3. juna 2025. godine razvije srpsku zastavu, zastave univerziteta, kao i transparent podrške studentima. Iako je želeo, Tadić nije uspeo da se popne na sam vrh.

“Tužan jer nisam uspeo, a toliko sam želeo, dao sam srce svoje, mislio na sve u Ženevi, kao i na ljude u Srbiji koji se bore za istu stvar. Priroda nas uči nekim stvarima i zakonima koji nam nekad ne idu na ruku, a teško ih je prihvatiti. Bilo je tako blizu, a tako daleko, šest sati da odemo i da se vratimo, ali jednostavno, taj prozor se nije pojavio. Bilo nas je dvadesetak sa svih strana sveta, Danske, Kine, Velsa, Engleske… Nekima je ovo bio drugi bezuspešni pokušaj. Malo je deprimirajuće jer sam imao i osećao još veću odgovornost. Žao mi je. Hvala svima na svoj pruženoj podršci“, kaže Tadić.

Podsećamo, studenti su u blokade počeli da stupaju krajem novembra prošle godine, nakon napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti koji su ispred ove obrazovne ustanove odavali poštu poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. Blokade i dalje traju, održano je nekoliko masovnih protesta, a na prvobitne zahteve, studenti su zatražili i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Iz kancelarije – pravac na Mont Everest: Beogradski ekonomista koji osvaja najviše vrhove sveta