Plastični otpad može da se koristi za izgradnju puteva u Srbiji

Za gradnju puteva i infrastrukturnih objekata u Srbiji mogli bi da se koriste razni alternativni materijali iz otpada, među kojima je i plastika.

Naročito je za to pogodan pepeo iz termoelektrana kojeg imamo najviše, kažu u Građevinskoj komori Srbije.

Britanski BBC je nedavno napravio reportažu o problemu đubreta i pravljenju puteva od plastike, ističući da bi ‘plastični putevi’ mogli da budu revolucionarno rešenje za ogromne količine đubreta u svetu, kao i da je za gradnju oko 40 miliona kilometara puteva do sada utrošeno na stotine milona buradi nafte koja je potrebna za bitumen. 

Škotski inženjer Tobi Makartni je pošavši od toga kako u isto vreme popraviti oštećene puteve i smanjiti ogromnu količinu plastičnog otpada došao do potencijalno spasonosnog rešanja za oba problema – napravio je asfaltnu masu kojoj je dodata otpadna plastika i time uspeo da stvori jaču, trajniju i otporniju asfaltnu masu. 

Makartni se toga dosetio kada je u Indiji video da lokalno stanovništvo plastikom iz đubreta puni udarne rupe na putevima, tako što je zapale i ona se istopi i popuni rupu. 

On je zatim eksperimentisao dodavanjem plastičnih granula u asfaltnu masu i svoj izum je prvo isprobao asfaltirajući put do svoje kuće, a dve opštine u Engleskoj su već počele da grade puteve koristeći taj izum. 

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić je rekao da u Arizoni u SAD trenutno eksperimentišu sa pravljenjem autoputa od fotonaponskih ćelija i da je taj materijal poput plastike sa ćelijama koje prave struju. 

Rodić kaže da ta struja preko indukcione ploče na parkinzima može da puni električne automobile. 

On ističe da je to samo jedan od primera alternativne gradnje autoputeva i da bi u Srbiji sav reciklažni materijal, osim onog organskog porekla koji ima se brzo raspada, mogao da se upotrebi kao masa za gradnju ili sanaciju puteva i autoputeva. 

„Takvi materijali su naročito jeftini i efikasni kod sanacije puteva odnosno krpljenja rupa“, rekao je Rodić. 

Prema njegovim rečima, alternativne materijale poput pepela i šljake veće dugo koriste Česi, Poljaci, Nemci i drugi. 

„Sada je intencija da se taj otpad, posebno plastičan, reciklira i da služi kao punilac za određene vrste materijala prilikom izgradnje novih ptueva. Ima tehnička svojstva koja odgovaraju saobraćaju, dakle elastičnost, tvrdoću i dugotrajnost“, naveo je Rodić. 

On dodaje da je Srbija, ipak, mala zemlja koja nema puno otpada, ali da bi njegovo korišćenje nakon reciklaže i upotrebom sa drugim materijalima u znatnoj meri olakšalo i uštedelo sanaciju putne mreže. 

„Treba samo da počnemo da radimo ono što se već primenjuje u svetu. Od svih vrsta materijala, mi moramo da se rešimo deponija pepela u našim termoelektranama. Tako bi se rešili miliona kubika pepela“, naveo je Rodić. 

Stručnjak Građevinske komore ističe da su u pitanju ogromne količine pepela, koji se delom koristi i kao materijal u cementarama. 

On je rekao da bi razni materijali iz otpada mogli da se koriste i u visokogradnji, to jest stambenih objekata, a naročito kod termoizolacije. 

„Ako imamo skoro dva miliona stanova spremnih za redovnu rekonstrukciju… to su milioni kvadrata i milioni kubika ili tona takvog materijala“, dodao je Rodić.