„Podizanje cena plastičnih kesa je u funkciji povećanja profita,a ne brige o životnoj sredini“

U trgovinskom lancu Delez Srbija plastične kese poskupele su sa dva na pet dinara. Šta je cilj – zaštita prirode ili povećanje profita?

Otkako su trgovci prošle godine počeli da naplaćuju plastične kese, njihova potrošnja u Srbiji opala je za 65 odsto. Nova, viša cena u prodavnicama Maksi i Šop end gou smanjila je potrošnju za dodatnih 10 procenata.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 8.000 tona plastičnih kesa. Zaradu od njihove prodaje neki trgovci su usmeravali u humanitarne akcije. Delez Srbija, na primer, samo prošle godine uložio je više od pola miliona evra u različite ekološke projekte.

„Korekcija cena jednokratnih plastičnih kesa samo je jedna u nizu mera koje kompanija sprovodi kako bi smanjila ukupnu količinu plastike u sistemu. Uporedo se radi na pronalaženju alternativnog rešenja za jednokratne plastične kese kojih od 1. januara sledeće godine neće biti više u prodavnicama u glavnom gradu“, kaže Milica Popović iz Delez Srbija.

U potrošačkim organizacijama su nepoverljivi.

„Naplata kesa i poslednje podizanje cena je u funkciji povećanja profita, a ne u funkciji unapređenja životne sredine“, kaže Petar Bogosavljavić iz Pokreta potrošača Beograd.

Početak naplate plastičnih kesa da bi se smanjila njihova potrošnja bila je preporuka, a ne naredba države, kažu u resornom ministarstvu. Nijedan dinar od njihove prodaje ne sliva se u državnu kasu.

„Ne postoji ni zakonska obaveza, ni zeleni fond, ni namenska sredstva, takozvani zeleni dinar koji se iz naplate plastičnih kesa sliva u budžet Republike ili koristi direktno od državnih organa za zaštitu životne sredine, već je sve to do trgovinskih lanaca“, ističe pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Filip Abramović.

Od 1. januara 2020. godine Evropska unija će ograničiti upotrebu plastičnih kesa po stanovniku na 90 godišnje. Od 2025. taj broj biće smanjen na 40.