Pokrenut projekat „Ona zna“: Osnaživanje žena nije samo pitanje pravednosti

Iako dve trećine kompanija poseduje politike i inicijative koje se odnose na osnaživanje žena, njihova zarada je i dalje za 20 odsto niže od zarada muškaraca. Najveći izazov na radnom mestu za žene je uspostavljanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života, pokazalo je istraživanje Američke privredne komore (AmCham), koje je identifikovalo politike osnaživanja žena u kompanijama, inicijative i izazove sa kojima se suočavaju u poslovnom svetu.

Predstavljanjem istraživanja i zvanično je pokrenut četvorogodišnji projekat „Ona zna“, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Impact Hab Beograd, u partnerstvu sa AmCham Srbija, Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga (CRJPO) i Erste bankom.

Projekat će tokom četiri godine unapređivati ekonomsku inkluziju žena u Srbiji tako što će povećavati njihov potencijal za zapošljavanje, podsticati njihovo samozapošljavanje i samostalno poslovanje.

Aktivnosti će primarno biti fokusirane na žene iz ruralnih područja, naročito one nezaposlene, one koje ne prolaze programe obuke ili imaju nedovoljnu strupnu spremu, dok će na nacionalnom nivou projekat pružati tehničku podršku preduzećima koje vode žene.

Direktorka misije USAID-a u Srbiji Bruk Ajšam ukazala je da je cilj projekta da osnaži žene da učestvuju u privrednom razvoju Srbije.

„U isto vreme, pomoći ćemo ženama preduzetnicama da unaprede svoju finansijsku pismenost“, rekla je ona tokom uvodnog obraćanja.

Prema njenim rečima, ovaj tip projekata je veoma važan, jer iskustvo mnogobrojnih zemalja ukazuje da uključivanje žena u privrtedu nije samo pitanje pravednosti, već je ključno za stvaranje naprednijih zajednica.

Istraživanje AmCham-a koje je predstavljeno povodom pokretanja projekta sprovedeno je onlajn i obuhvatilo je 78 kompanija, mahom velikih i srednjih preduzeća u Beogradu i Vojvodini. Istraživanje je uključilo i fokus grupu, odnosno četiri dubinska intervjua.

Iako je istraživanje pokazalo da je udeo muškaraca i žena izjednačen na najvišim menadžerskim pozicijama, najveća zarada u kompaniji „po pravilu“ pripada muškarcu, jer 70 odsto najviših zarada unutar kompanija su kod muškaraca.

Među novozaposlenima u 2023. godini 54 odsto su bile žene, ali je broj novozaposlenih žena iznad 45 godina dosta manji nego broj novozaposlenih koje su mlađe.

Žene preko 45 godina zastupljene su svega deset odsto, a podatak je i da su trudnice činile samo jedan odsto novozaposlenih.

Kompanije koje su identifikovale da je najveći izazov žena nemogućnost balansiranja između poslovnog i privatnog života mahom su im ponudile fleksibilno radno vreme, hibridni rad ili rad od kuće.

Pored ovog, na događaju je predstavljeno i istraživanje koje se bavi položajem žena u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, koje je identifikoalo da ova dva okruga karakteriše visoka nezaposlenost žena, koja je značajno viša u odnosu na nacionalni prosek – 29,6 odsto u Jablaničkom, odnosno 35,3 odsto u Pčinjskom okrugu.

Terensko istraživanje ukazalo je i na nisku motivisanost nezaposlenih i neaktivnih žena starosti od 18 do 30 godina i od 45 do 55 godina za pronalaženje posla – 30 ispitanica nije motivisano da pronađe zaposlenje, 23,5 odsto su neodlučne, a 46,5 su motivisane ili veoma motivisane.

Manje od trećine ispitanica, 28 odsto, je u poslednje dve godine imalo ponudu za zaposlenje, pokazalo je ovo istraživanje.

Muškarci tri puta više zastupljeniji među osnivačima firmi

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da je naročito važno da lideri i liderke koji su na najodgovornijim pozicijama razumeju šta su zapravo problemi za zapošljavanje i za napredovanje žena i da se te predrasude konstantno osvešćuju.

Ona je ukazala na podatak iz Agencije za privredne registre prema kojem je samo 25 procenata žena na pozicijama direktora, dok je 27 procenata žena na pozicijama zakonskih zastupnika.

„To je podatak koji treba da nas opomene, da se trgnemo, da vidimo šta su to prepreke sa kojima se žene suočavaju da bi mogle da obavljaju te najviše rukovodeće, liderske funkcije“, rekla je Janković za medije uoči otvaranja događaja“

Poverenica je ukazala i da treba obratiti pažnju na „fenomen polomljenih lestvica“.

„To je ono što se velikom broju žena desi tokom karijere, da se negde zaustavi ili oteža napredovanje nakon dobijanja deteta, jer se zbog rodnih predrasuda podrazumeva da će ona biti ta koja će preuzeti veći deo ili kompletnu odgovornost za brigu o deci i vaspitanje deteta“.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov ocenio je da su žene iz ruralnih, privredno nerazvijenijih područja koja su udaljenija od centara sigurno društvene kategorije kojima je teže doći do ekonomske samostalnosti.

Prema njegovim rečima, Srbija se suočava i sa izazovima platnog jaza između muškaraca i žena i nepostojanja jednakosti između muškaraca i žena kada se radi o vlasništvu nad preduzećima.

„Muškarci su tri puta zastupljeniji među zastupnicima i osnivačima privrednih društava. Žene ni u jednom registru nisu brojnije od muškaraca, pa ni u registru fondacija i zadužbina“.

Bruk Ajšam, Foto: Paola Felix Meza

Pogledaj galeriju

Brankica Janković, Foto: Paola Felix Meza

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju