Pola milijarde evra država potrošila tajnim rešenjima

Poverljivo korišćenje budžetske rezerve je prošle godine „eskplodiralo“ i iznosilo je 500 miliona evra, ocena je Fisklanog saveta. Gotovo sva ova trošenja bila su van sektora bezbednosti, a polovina ukupne sume potrošene uz pomoć budžetske rezerve potrošena je tajno, što nikada ranije nije bio slučaj.

Vlada donešenjem rešenja o korišćenju tekuće budžetske rezerve presipa novac sa jednog mesta na drugo (na primer iz jednog ministarstva u drugo), bez potrebe da pravi rebalans budžeta.

Vlada je prošle godine donela ukupno 211 takvih rešenja.

Za 165 rešenja javnost je znala i u toku godine, jer su ona objavljivana u Službenom glasniku. Ovim, javno objavljenim rešenjima, potrošeno je 61 milijarda dinara (500 miliona evra).

Međutim, da je još toliko potrošeno, ali povereljivim rešenjima, saznalo se tek kada je objavljen Predlog završnog računa.

Iz Predloga završnog računa saznaje se da je tokom 2022. godine doneto još dodatnih 46 rešenja o korišćenju rezerve koja nisu objavljivana u Službenom glasniku jer im je dodeljen stepen tajnosti, a na osnovu kojih je preraspodeljeno 61 milijarda dinara (oko 500 miliona evra), navodi Fiskalni savet.

Od ovog iznosa, svega 2,5 odsto otpada na sektor bezbednosti, što je trošenje za koje bi, pod određenim uslovima, moglo biti razumljivo da se javnosti uskrate određene informacije u cilju zaštite nacionalne bezbednosti.

Preostalih 97,5 odsto, tj. preko 59 milijardi dinara, preraspodeljeno je između organa van bezbednosnog sektra, u okviru različitih ministarstava, Vlade, upravnih okruga, čija je delatnost po definicija javna.

„Ne samo da je oboren apsolutni rekord u pogledu visine poverljive upotrebe rezerve, već se nikada ranije nije dogodilo da poverljivo trošenje ima tako velik relativni značaj (čak 50 odsto ukupnih sredstava povučenih kroz tekuću budžetsku rezervu)“, piše u oceni Fiskalnog saveta.

Za 370 miliona evra ne znamo čak ni ko ih je trošio

Manjem delu poverljivog trošenja moguće je načelno ući u trag (nešto preko jedne petine), dok preostali iznos ostaje potpuna nepoznanica.

Oko 100 miliona evra iskorišćeno je za nabavku energenata na međunarodnom tržištu, dok je više od 30 miliona evra najvertovatnije potrošeno na vanredno prebacivanje novca Republičkoj direkciji za robne rezerve, za popunjavanje robnih rezervi.

Fiskalni savet podseća da je i ranije ukazivao na drastičan porast ovih izdvajanja što može da ukazuje na zloupotrebe, što bi nadležni organi trebalo da preispitaju.

Ubedljivo najveći deo potošenog novca ostaje potpuna nepoznanica. Radi se o preostalih oko 370 miliona evra. Na osnovu informacija iz Završnog računa ne može se ući ni u kakav trag u koje oblasti su otišle ni za koje namene.

Za najveći deo novca ne može se čak ni utvrditi ni koji budžetski korisnik ih je potrošio.

„Postavlja se pitanje koje to transakcije javne uprave koje nisu usmerene na sektor bezbednosti mogu da se klasifikuju kao strogo poverljive“, navodi Fiskalni savet.

Fiskalni savet ukazuje da je preterano rasprosranjena loša praksa da se javne politike vode preko tekuće budžetske rezerve, čime se zaobilaze standardne budžetske procedure. Prisutna je i nedovoljna transparentnost koja je izražena čak i u prikazivanju veoma velikih rashoda države kao što su na primer budžetske pozajmice.

Nova milionska davanja Beogradu iz budžetske rezerve