Policijski pritvor nije razlog za otkaz

Pored odmora, bolovanja i brojnih drugih razloga zbog kojih neko može da odsustvuje sa posla, zaštitu od otkaza zakon garantuje i u slučaju određivanja policijskog pritvora, navodi se u analizi računovodstvene kuće Unija.

Kako se objašnjava, pritvor treba razlikovati od izdržavanja zatvorske kazne, jer je to mera koja se okrivljenom određuje rešenjem nadležnog suda sa ciljem da se obezbedi njegovo prisustvo i nesmetano vođenje krivičnog postupka dok se ne donese pravnosnažna presuda. 

Zaposlenom kojem je određen pritvor ne prestaje radni odnos i u skladu sa odredbom člana 166. Zakona o radu zaposleni se udaljava sa posla i to od prvog dana pritvora, sve dok on traje. 

Poslodavac u tom slučaju, donosi i rešenje o udaljenju zaposlenog sa rada koje počinje od prvog dana određivanja pritvora. 

Kako se podseća, u skladu sa mišljenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, određivanje pritvora zaposlenom prema važećem zakonu ne može da bude razlog za otkaz ugovora o radu, niti razlog za odjavljivanje sa obaveznog socijalnog osiguranja. 

Napominje se i da zaposlenom po sili zakona prestaje radni odnos samo ako je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci.

ZARADA TOKOM PRITVORA

Za vreme pritvora zaposleni ima pravo na naknadu zarade i ona mora da bude u visini jedne četvrtine osnovne zarade. U slučaju da zaposleni izdržava porodicu, on ima pravo na jednu trećinu osnovne zarade. Napominje se da se isto kao kod obračuna zarade plaćaju porez i doprinosi.

Osnovica za obračun poreza na zarade umanjuje se za neoporezivi iznos poreza i u ovom slučaju ne postoji ograničenje da ona ne može biti niža od minimalne zarade određene za taj mesec.

Plaćanje zarade tokom pritvora pada na teret organa koji ga je odredio, ali je prvo plaća poslodavac, pa se posle refundira.

U slučaju da je protiv zaposlenog pravosnažno obustavljen krivični postupak, ili je oslobođen optužbe, ili je ona odbijena (osim u slučaju da je odbijena zbog nenadležnosti), pripada mu razlika između iznosa naknade zarade (koju je primio za vreme privremenog udaljenja) i punog iznosa osnovne zarade.

Ukoliko je kako se napominje zaposlenom izrečena kazna zatvora, ili mera bezbednosti, dalji postupak zavisi od toga da li vreme izdržavanja kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, šest ili preko šest meseci.

U SLUČAJU KAZNE ZATVORA DO ŠEST MESECI

Ukoliko zaposleni odsustvuje sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci, miruju mu prava i obaveze, osim u slučaju da je to drukčije određeno.

U tom slučaju, poslodavac donosi rešenje o mirovanju radnog odnosa i odjavljuje zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja i zaposleni nema pravo na naknadu zarade.

Nakon izdržane kazne zaposleni ima pravo da se u roku od 15 dana vrati na posao, dok mu u suprotnom poslodavac mu otkazuje ugovor o radu.

U SLUČAJU KAZNE ZATVORA PREKO ŠEST MESECI

U ovom slučaju kako se napominje radni odnos zaposlenom prestaje onog dana kada počinje sa izdržavanjem kazne zatvora. 

To pravilo važi u slučaju da je on pravosnažno osuđen na kaznu zatvora duže od šest meseci i to se dešava po sili zakona, nezavisno od njegove volje ili volje poslodavca, bez mogućnosti da mu miruju prava i obaveze.