Politika: Šteta zbog zabrane izvoza na Kosovo oko 300 miliona evra

U prvih pet meseci 2024. godine na Kosovo i Metohija je otpremljeno 141 tona robe, što predstavlja pad od oko 50 procenata u odnosu na isti period lane, navode u Privrednoj komori Srbije. 

Zbog zabrane izvoza robe na Kosovo i Metohiju od juna 2023. godine, kada je uvedena, do polovine ovog jula, privreda Srbije zabeležila je štetu od 250 do 300 miliona evra.

Danas je situacija na tom planu manje-više ista, jer vlasti u Prištini i dalje ne odustaju od svoje politike.

Obim ograničenja se ipak malo smanjio, tako da repromaterijali i mašine prolaze granicu, ali na Kosovo i dalje ne mogu da odlaze finalni proizvodi iz Srbije.

„Našoj zemlji jedino preostaje da sabira gubitke, jer na takve prilike ne može da utiče“, ističu u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Bojan Stanić, pomoćnik Sektora za strateške analize i usluge PKS-a, podseća da je u periodu od januara do juna ove godine ukupna trgovinska razmena Srbije i Kosova iznosila oko 120 miliona evra.

On je naveo da je otprema, tj. izvoz vredela 101 milion evra. „Zabeležen je pad za 45 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada nije bilo blokade“.

S druge strane, prema njegovim rečima, doprema to jest uvoz iznosio je 18 miliona evra, a u pitanju je pad za 12 procenata.

„Bilans razmene, odnosno koliko smo više izvezli nego uvezli robe sa Kosova i Metohije u Srbiju, vredeo je oko 92 miliona evra“,  pojašnjava Stanić.

Kad je reč o prošloj celoj godini, ukupna trgovinska razmena Srbije i Kosova iznosila je oko 367 miliona evra, a bilans 279 miliona evra.

U 2022. godini ta razmena iznosila je 518 miliona evra, a bilans razmene 415,5 miliona evra.

„Kad je reč o ovoj godini, u prvih pet meseci ove godine na Kosovo je otpremljeno 141 tona robe, što predstavlja pad od oko 50 procenata u odnosu na isti period lane. Kada je reč o dopremi, u prvih pet meseci u pitanju je 21 tona, a prošle godine u istom periodu 27 tona“,  dodaje Stanić.

Značajnu štetu trpe međunarodne kompanije koje imaju pogone u Srbiji i u izvozu učestvuju sa 40 odsto plasmana gotovih proizvoda.

Te kompanije ne mogu da izvoze hranu, pića, proizvode za higijenu, hemijske proizvode, sve što se može naći u marketima za potrošnju…

Sve što se događa ipak nije toliko veliki problem za Srbiju, već više za privredu Kosova, posebno severnog dela, gde su dominantno Srbi, a šteta koja se njima dešava je praktično nenadoknadiva.

„Problem je u neisporučenoj robi, ali i u narušavanju poverenja kompanija, poslovnih odnosa između privrednika. Zbog toga recimo mogu da se smanje prihodi kompanija koje tamo imaju značajan plasman robe, posebno manjih firmi koje često posluju u okviru sektora prehrambene industrije“, ističe Stanić, dodajući da je ova zabrana najštetnija za obične ljude, za one koji su nabavljali povoljniju robu iz Srbije, pa su je prodavali u maloprodajnim objektima na Kosovu.

Inače, od početka zabrane u jednom momentu se ipak smanjio obim ograničenja, tako da sada repromaterijali i mašine prolaze, a na Kosovo i dalje ne mogu da odlaze finalni proizvodi iz Srbije.

I dalje su blokirani, iako su traženi na Kosovu, i finalni i sirovine.

Pomoću njih se, kada nema blokade, ostvaruje godišnje oko 450 do 500 miliona evra prometa.

U tom ukupnom iznosu, oko 400 miliona evra odnosi se na otpremu (izvoz) na Kosovo, dok se 100 miliona evra prometa odnosi na dopremu (uvoz) robe sa Kosova u Srbiju , objašnjava Bojan Stanić.