Poljoprivreda podbacila, jesenji zasadi manji, još nema mesta pesimizmu

„Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo“ su u prvom kvartalu porasli za svega 0,2 odsto, što je bio najgori rezultat od svih sektora, ukazuju najnoviji podaci o bruto domaćem proizvodu. Glavni uzrok za ove (relativno) loše rezultate jeste i visoka prošlogodišnja osnovica, pošto je u prva tri meseca 2023. godine poljoprivreda beležila rast od 8,6 odsto. Ta visoka osnovica je, pak, rezultat „minusa“ nastalih u prethodnim godinama. Pravu sliku ovogodišnje „klackalice“ imaćemo tek kad pristignu podaci za naredni kvartal – pa još uvek nema mesta za pesimizam.  

Ekonomista Sađa Đogović objašnjava da treba sačekati malo sa prognozama, barem dok se ne objave podaci za drugo tromesečje.

On kaže da će rod voćara možda popraviti ukupnu sliku ovog važnog sektora.

„Očekujem blagi rast poljoprivrede ove godine ili manji podbačaj, ali treba sačekati izveštaj za drugi kvartal – kada će sve biti jasnije“, kaže Đogović.

Prema poslednjim (preliminarnim) projekcijama nadležnih, poljoprivreda će ukupno porasti devet odsto tokom 2023. godine.

U prethodne dve godine, sektor koji nas hrani beležio je značajne minuse (otuda niska osnovica): 2021. godina se smanjila za 5,7 odsto međugodišnje, a 2022. godina  za čak 7,8 odsto.

Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija postala zavisna od uvoza hrane, kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.

„Prema očekivanjima, rast poljoprivrede treba da bude oko šest odsto ove godine. Već godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, sve do pandemije, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto aktuelna Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja ističe 31. jula 2024. godine, izradu nove sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije“, dodaje Gulan.

Prema rečima analitičara, osim neizvesne poljoprivredne sezone, na inflaciju u Srbiji će u drugom delu godine uticati i očekivano poskupljenje transporta i nafte, što bi se svakako negativno odrazilo i na rast domaćih cena.

U Srbiji u je 2023. godini u jesenjoj setvi zasejano 726.436 hektara, što je međugodišnje smanjenje od 16,8 odsto, podaci su RZS-a.

Primera radi, u poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2013‒2022), površine pod pšenicom smanjene su za 8,4 odsto.

Domaći trendovi

Osim zasada žitarica, ove godine su manje i površine sa voćem, a voćari zbog meteoroloških prilika strahuju za svoj rod. Uvoz hrane i žive stoke je u porastu, iako smo i dalje neto izvoznici.

Brojke koje čine bilans rastu, ali nesrazmerno: 2016. godine smo uvezli hrane i živih životinja u vrednosti od 985,8 miliona evra, a u prošloj godini je ovaj uvoz dostigao 2,6 milijardi evra (dva i po puta više).

Izvoz je u istom periodu rastao sporijim tempom – sa dve milijarde evra 2016. godine na 3,1 milijarde evra tokom prošle godine (skok od 55 odsto).

Svetski trendovi

Cene hrane prema svetskom indeksu Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), agencije pri Ujedinjenim nacijama, zabeležile su rast u poslednja dva meseca, ali taj rast nije ni približan onom iz prošle godine.

„Indeks cena hrane FAO iznosio je 119,1 poena u aprilu 2024., što je 0,3 odsto više od revidovanog martovskog nivoa, zbog povećanja indeksa cena mesa i manjeg povećanja indeksa biljnog ulja i žitarica. Iako je registrovao drugi mesečni porast u aprilu nakon sedmomesečnog opadajućeg trenda, indeks je pao 7,4 odsto u odnosu na odgovarajuću vrednost pre godinu dana,“ stoji u poslenjem izveštaju FAO.

Svetski mediji izveštavaju o manjem rodu pšenice u Rusiji, ali i Ukrajini i drugim delovima Evrope, što može uticati na globalne cene. Na Euronext berzi, cene pšenice su prošle nedelje dostizale i 270 evra po toni, dok je 8. maja ona bila 208,5 evra po toni.

Prema izveštaju Produktne berze iz Novog Sada cene pšenice i u Srbiju su nastavile da beleže rast.

Prošle nedelje, ponder cena iznosila je 22,99 din/kg bez PDV-a (25,29 din/kg sa PDV-om, odnosno oko 216 evra po toni), te je u odnosu na prošlonedeljnu ponder cenu primetan blaži rast od 0,36 odsto.