Poljoprivrednici uglavnom štedeli na prolećnoj setvi, sledi „opšta katastrofa“

Udruženja poljoprivrednika „Pančevački ratari“ navodi da srpske poljoprivrednike očekuje „opšta katastrofa“, jer je prolećna setva obavljena  uglavnom starim semenima i uz malu upotrebu veštačkih đubriva.

Kako je preneo portal Agroklub, predsednik tog udruženja Jovan Negovan kaže da je prvomajska prolećna setva, koja se završava oko Đurđevdana najskuplja do sada (i do 40 odsto), pa je samim tim i najposnija.

„Sejali smo uglavnom staro seme koje smo nekad držali za rezervu. Upotreba veštačkog đubriva je korišćena poput začina. Otaljali smo ovu setvu u nevreme jer su odavno prošli optimalni rokovi, od 5.  do 25. aprila. Neki još nisu sejali, a možda i neće, jer će po svemu jeftinije proći i odmoriti svoje zemljište za bolje dane“, navodi Negovan

On je dodao i da su svi koji su žitarice stavili na lager obezvredili svoje proizvode za preko 40 odsto vrednosti (kukuruz sa 36 na 22 dinara, a pšenica još više).

Prema njegovim rečima, uvođenje eAgrara u sred prolećnih radova napravilo je opštu pometnju, pa su izostali i državni podsticaji za prolećnu setvu.

„Kod nas je opšti haos, dok u zemljama članicama EU podsticaji idu normalno od 300 do 600 evra po hektaru. U uslovima otvorenih granica prema tim zemljama EU naša konkuretnost je pala na nulu. Nismo konkurenti čak ni zemljama koje ratuju već dve godine, jer svoje proizvode – doduše sumljivog kvaliteta, prodaju ispod cene koštanja“, kaže Negovan.

Ovog proleća setva skuplja barem 15 odsto

Šta sejati?

Ponekad je, kaže, u ovakvim uslovima bolje ne sejati ništa, jer je jeftinije, poput Nemačke koja svake četvrte – pete godine odmara svoje poljoprivredno zemljište.

„Sve što nas je zadesilo, veliku odgovornost snosi i ministarka poljoprivrede koja nije stručna za ovu oblast i ne poznaje agro rokove“

Zbog toga su, dodaje, mnogi istresli svoje slamarice do poslednjeg dinara i potrošili novac koji su nekad iz boljih vremena ostavljeni za „ne daj Bože“.