Ovog proleća setva skuplja barem 15 odsto

Polovina poljoprivrednih površina u Srbiji biće posejana kukuruzom, dok će ostatak biti pod suncokretom, sojom, šećernom repom, povrćem… Procenjuje se da će setva u odnosu na prošlu godinu biti skuplja između 15 i 25 odsto.

Kako prenosi Radio-televizija Srbije (RTS), Zemljoradnička zadruga Agrosoj iz Neuzine ove godine neće mnogo menjati svoju setvenu strukturu.

„Od ratarskih kultura imaćemo ječam i pšenicu, koje smo jesenas posejali i suncokret i kukuruz u procentima u kojima su bili zastupljeni i ranijih godina. Kada je reč o povrtarskim kulturama imaćemo crni luk i šargarepu. Takođe, na našim parcelama zastupljena je i konzumna višnja i to na 16 hektara“, kaže Nandor Vereš, direktor ZZ Agrosoj iz Neuzine.

Troškovi ovogodišnje prolećne setve skuplji 30 odsto

Prema njegovim rečima, prosečni direktni troškovi za setvu suncokreta iznosiće oko 550 evra po hektaru, a za kukuruz oko 600 evra po hektaru:

U ove troškove su uključeni mineralno đubrivo, semenski materijal, gorivo i hemijski preparati za zaštitu bilja. Zakup je u proseku 400 evra po hektaru. Osim ovih, imamo i trošak finansiranja, odnosno kamata, ali i priključene indirektne troškove, te je jasno da će ovogodišnja proizvodnja biti vrlo skupa.

Deo novca za setvu, objašnjava, obezbeđen je iz sopstvenih izvora, deo od banaka, a delom od dobavljača, kaže Vereš:

Ove godine je bitnije nego ikad ranije što više repromaterijala kupiti na avans i tako ostvariti što bolje cene, kako bi cena koštanja naših proizvoda bila što manja. Na ovaj način se u značajnoj meri kontroliše rizik, ali i otvara prostor za profitabilnost.

Kako objašnjava, proizvođači treba da razmišljaju o svim opcijama finansiranja, da pažljivo procene troškove i tada odluče da li da se zadužuju.

U Zadružnom savezu Vojvodine kažu da se tačna setvena struktura u čitavoj zemlji još ne zna, ali se može pretpostaviti na osnovu informacija od proizvođača.

Smanjene subvencije za osiguranje useva u pet upravnih okruga

„Tradicionalno, najveće površine će biti posejane kukuruzom. Primetan je rast interesovanja za setvu suncokreta, koji je imao najmanji pad prinosa prošle godine usled suše, kao i pad interesovanja za soju, zbog prošlogodišnjih gubitaka na ovoj kulturi u visini prinosa, ali i zbog silaznog trenda cene soje“, kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Kako dodaje, ove godine povećana je zainteresovanost sa šećernu repu, prvenstveno zbog povećanja subvencija za ovu vrstu proizvodnje, pri čemu je u protekloj deceniji postojao stalni trend smanjenja površina pod šećernom repom.

Mali hladnjačari duguju pare malinarima, prete bankroti

Iz godine u godinu setva je sve skuplja. Računica pokazuje da će ovoga puta zavisno od vrste useva i primenjene agrotehnike za setvu biti potrebno 15 do 25 odsto više novca nego lane, dodaje Nestorov Bizonj.

Prošlogodišnje setve se sećamo kao najskuplje u istoriji. U odnosu na cene koje smo tada imali, semenski materijal je značajno skuplji. Najviše je poskupelo seme soje, za više od 80 odsto. Seme kukuruza je skuplje za oko 25 odsto, a seme suncokreta oko 60 odsto. Cena goriva je u odnosu na prošlu godina viša četiri odsto. Kod mineralnih đubriva koja su imala izuzetno veliki rast cena prošle godine, postoje različite tendencije zavisno od vrste. Azotna đubriva su jeftinija za 20-35 odsto, dok su mešana poskupela za oko šest odsto.

Postoji bojazan da zbog velikih ulaganja u proizvodnju, može izostati puna primena agrotehnike kod mnogih poljoprivrednih gazdinstava, upozorava Nestorov Bizonj.

Stručnjaci potvrđuju da će i ove godine kukuruz dominirati njivama u Srbiji.

„U struktri ovogodišnje prolećne setve, kada se seju širokoredi ratarski usevi – okopavine, najviše će biti posejano kukuruza. Oko milion hektara. Slede industrijske biljke i to suncokret oko 250.000 hektara, koliko i soja. Najmanje površine zauzeće šećerna repa. Oko 50.000 ili 60.000 hektara“, kaže Ljubiša Kolarić, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Malinarima i malim hladnjačarima ne daju da žive ni na veresiju

Najzahtevnija je „kraljica ratarskih useva“, odnosno šećerena repa. Ulaganja u hektar ovog useva kreću se između 1.200 1.550 evra. Istovremeno, najmanja ulaganja su za suncokret, oko 600-700 evra po hekrtaru, dodaje Kolarić.

Osim o tome kako će obaviti setvu, proizvođače brine i to kakva će biti čitava proizvodna godina.

„Najveći problemi proizvođača su neizvesnost u proizvodnom procesu – varijabilni troškovi proizvodnje i cenovna nestabilnost finalnih proizvoda. Ništa manju brigu im ne zadaje nepredvidivost vremenskih uslova“, objašnjava Ljubiša Živanović sa Poljoprivrednog fakutlteta u Zemunu.

„Setvena struktura u Srbiji generalno ne bi trebalo da se menja značajnije u odnosu na aktuelnu. Tako bi kukuruz trebalo da zauzima oko milion hektara, a pšenica i ječam između 600 i 700 hiljada hektara. Soju, suncokret i uljanu repicu bi zajedno trebalo sejati na oko 550.000 hektara, a šećernu repu na 40.000 do 50.000 hektara. Lucerku bi trebalo gajiti na čak 150.000 hektara“, ocenio je Živanović.

Vlada Srbije: Domaćoj poljoprivredi 60 milijardi dinara subvencija