Troškovi ovogodišnje prolećne setve skuplji 30 odsto

U Srbiji je počela prolećna setva, koja bi mogla da se obavi na oko 2,5 miliona hektara poljoprivrednih površina. Prema analizama Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ona će od prethodne setve biti skuplja oko 30 odsto.

Kako je ranije prenela Politika, bez troškova zakupa zemljišta, bankarskih kredita, radne snage, osiguranja i amortizacije kao i troškova mašinskih usluga, po hektaru kukuruza poljoprivrednici će uložiti 738 evra, za soju čak 665, a za šećernu repu čak 1.365 evra.

Ta analiza, pokazala je i da se cene zakupa oranica kreću u rasponu od 250 evra do 1.000 evra po hektaru, dok je iznajmljivanje mehanizacije poskupelo oko 25 odsto.

Zbog visokih cena veštačkog đubriva i goriva i prošlogodišnja jesenja setva bila je oko 50 odsto skuplja u odnosu na 2021.godinu, pa su troškovi za ratare bili rekordni.

Država ponovo uvodi prelevmane, taksu za uvoz mleka

Međutim, sezonu su obeležile visoke cene žita i uljarica, na domaćem i svetskom tržištu, što je podstaklo poljoprivrednike da sade i seju ove kulture, iako je repromaterijal skup.

S obzirom na podsticaje koje država daje, očekuje se da će biti povećane i površine kod suncokreta i šećerne repe, smatra Zoran Rajić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Rajić je istakao i da je neophodno da država što pre donese krovnu uredbu o subvencijama kako bi poljoprivrednici znali šta mogu da očekuju.

Napominje se i da je najnepovoljnije zaduživati se kod poslovnih banaka na kratak rok.

U novu žetvu, 2023. godine ulazi se i sa novim sistemom eAgrar, a sa tim sistemom se požurilo i mišljenja su da bi zbog toga mnogi mogli da ostanu bez subvencija, preneo je Agrosmart.

U obzir treba uzeti i starosnu strukturu naših poljoprivrednika (prosek godina je oko 65), kao i stanje infrastrukture u seoskim sredinama.

Po tradiciji  ove godine najveće površine od oko milion hektara  zauzeće ,“žuto zlato“, odnosno  kukuruz.

On je u prošloj godini zbog suše dao polovinu očekivanog roda, a to je bilo tek nešto više od četiri miliona tona, navodi Goran Bekavac, tvorac visokorodnih hibrida u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

To je dovoljno za potrebe sve manjeg stočarstva Srbije, ali ga je bilo veoma malo za izvoz. Uz to zbog suše bilo je i loš kvalitet.

Šta je poljoprivrednicima potrebno da ne bi bili „na rubu egzistencije“

Očekuje se da će i suncokret 2023. godine zauzeti površine kao i svih pethodnih godina. Tako je u sušnoj 2022. godini pod ovom uljaricom bilo zasejano čak 240.000 hektara. On je od svih kultura u toj godini najbolje izdržao sušu i dao za takve uslove dobar prinos, prosečno, oko tri tone po hektaru.

Lane, u 2022. godini je zbog suše, podbacio i rod soje. I pored toga očekuje se da će i ove godine ova uljarica  zauzeti značajne površine. Svi bi bili zadovoljni da se poseje na oko 200.000 hektara. Poljoprivrednici od ministarstva poljoprivrede u 2023. godini očekuju ciljane subvencije, veću podršku za prolećnu setvu i nabavku mehanizacije, kao i da se zarže data obećanja io pomoći agraru.

Kako je ranije pisala Nova ekonomija, država je prošle godine zbog zabrane izvoza pšenice i brašna, kao i nekih drugih proizvoda napravila probleme proizvođačima i prerađivačima.

Stižu nova sredstva za mlinare, država nadoknađuje razliku u ceni brašna