Dugoročni problem srpskih stočara država trenutno planira da ublaži uvođenjem prelevmana, posebne takse za uvoz mleka i sira. Ista mera bila je na snazi i do 2017. godine kada je ukinuta na zahtev Evropske unije zbog neusklađenosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je Srbija sa EU potpisala 2008. godine.
„Vlada je usvojila odluku i ona će važiti od danas. Uveli smo da tako kažem, dodatni namet za mleko koje se uvozi od 15 dinara po litri i za gaudu, odnosno za kačkavalj od 30 dinara po kilogramu“, izjavila je ministartka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Kako je dodala, tim odlukama država pokušava da stabilizuje trenutnu situaciju.
„Ta odluka je jako važna za naše srpske proizvođače kako bi zaustavili pad otkupne cene mleka na tržištu i na taj način zaštitili srpskog proizvođača“, dodala je Tanasković.
Proizvođači mleka nedavno su protestovali i tražili garantovanu cenu mleka.
Veću otkupnu cenu mleka i redovnu isplatu subvencija proizvođačima zagovaraju i predstavnici Privredne komore Srbije (PKS).
PKS je nedavno od države zatražila i da dozvoli izvoz mleka koji je jedno vreme bio zabranjen, kako bi se sprečile eventualne nestašice.
Problemi na domaćem tržištu mleka, kao i nestašice te namirnice, počeli su u avgustu 2022. godine, pa se krenulo i sa uvozom mleka iz nekih EU zemalja, poput Poljske.
Kako je ranije pisao naš portal, Sanja Bugarski iz Saveza udruženja uzgajivača goveda koja ima farmu krava, proizvodnjom mleka u Srbiji uglavnom se bave ljudi koji su kreditno zaduženi ili prezaduženi i zbog toga ne mogu da napuste proizvodnju.
Ona je tada rekla i da otkupljivači mleka proizvođačima odbijaju visinu državne premije, koja je 10 ili 15 dinara, kada im plaćaju sirovinu.
U Srbiji su početkom septembra 2022. godine danima trajale nestašice mleka u maloprodaji.
Stočar iz Bečeja, Vasa Džigurski, koji proizvodi milion litara mleka godišnje rekao je tada za Novu ekonomiju da su u domaćem stočarstvu ozbiljni problemi, posledice će biti teške, a mleka neće biti na duži rok.
„Cena stočne hrane je otišala ‘u nebo’ i ni to nije ništa novo. Pšenica i kukuruz 35 (dinara po kilogramu), plus minus gore-dole. Suncokret zna se koliko je, soje neće ni biti. O lucerki i senu da ne pričamo, pošto nije bilo padavina. Ako danas nema hrane za životinje, sutra neće biti ni za ljude“, rekao nam je tada Džigurski.
ZAŠTO SU RANIJE UKINUTI PRELEVMANI?
Evropska unija tada je tražila od Srbije da ukine ove zaštitne mere, ocenjujući da su one u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji su EU i Srbija potpisale 2008. godine.
Prelevmani na uvoz mleka iz Evropske unije ukinuti su 1. januara 2017. godine.
Posebne dažbine tada su ukinute za uvoz živih svinja i svinjskog mesa, žive ribe, mleka i određenih mlečnih proizvoda, iz EU.
Vlada Srbije uvela je i u junu 2016. godine prelevmane (uvozne takse) za mleko od deset do 20 dinara po litru, kao i za kiselo-mlečne proizvode od deset do 30 dinara, prenela je tada Politika.
Cilj je bio da se zaštiti domaća proizvodnja u trenutku kada su cene tih proizvoda na evropskom tržištu bile na istorijskom minimumu od oko 20 evrocenti po litru.
Nova ekonomija je još sredinom avgusta 2021. godine pisala da je kilogram stočne hrane koncentrata skuplji od litra mleka.
Vlasnik farme krava Dejan Trajković izjavio je da je uvođenje taksi na uvoz po litru mleka od 15 dinara prihvatljiva mera, ali da je taksa na kačkavalj od 30 dinara po kilogramu „nikakva zaštita“.
Strano mleko obara cenu domaćeg, iako je izvoz prestigao uvoz