Mali hladnjačari u Srbiji koji otkupljuju domaću malinu morali bi da založe voće koje je na lageru kako bi isplatili prošlogodišnji rod, što im banke za sada ne dozvoljavaju. Nova sezona samo što nije počela, a sredstava za finansiranje proizvodnje prosto nema, pa su svi zajedno (i proizvođači maline i hladnjačari) na velikom gubitku.
„Svima je dogorelo do nokata i stotine hiljada porodica je ugroženo, šest meseci živimo na veresiji i ja mislim da mi više nemamo ni dan za kašnjenje“, odenio je na sastanku sa predstavnicima države Božo Joković iz Udruženja naše voće Srbija i direktor Zemljoradničke zadruge Agro-eko voće iz Arilja.
Joković nam je nakon tog sastanka rekao kako bi bilo dobro da se na Radio televiziji Srbije (RTS) emituje posebna emisija o malini, kako bi se i javnost upoznala sa problemima u ovom sektoru.
On je rekao i da su u Poštanskoj štedionici bili na sastanku sa Ministarstvom poljoprivrede i kada su im bankari izneli ponudu „malina nije bila procenjena kao zalog (za kredit) ni jedan jedini dinar“.
To ne može tako da se dogodi. Ne možemo neki nacionalni proizvod da obezvredimo do te mere da ne može da se založi ni za kakve pare.
Prema njegovim rečima, do 15. marta je trebao da se održi sastanak sa izvoznicima voća, ali se ni to nije desilo.
Joković navodi i da je mnogo primera malih hladnjačara koji sada trpe velike gubitke, jer malinu moraju da prodaju po cenama koje su skoro duplo manje od prošlogodišnjih.
Jedan od hladnjačara iz Zapdne Srbije rekao je na sastanku Udruženja naše voće Srbija koji je 4. aprila održan sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede u Poljoprivrednom klubu u Beogradu rekoa je da je nedavno prodao jedan kamion malina, kao i da je na tom poslu izgubio oko 50.000 evra. Cena maline po kilogramu bila je 250 dinara.
Ipak, bez obzira na tešku situaciju u malinarstvu, Joković smatra da malina ima budućnost u Srbiji, kao i da se ona ne može vezivati za pojedinačne interese.
Prema njegovim rečima, u Srbiji se 60 odsto maline skupi od malih proizvođača, hladnjačara i zemljoradničkih zadruga.
Srbija je i dalje među tri najveća svetska proizvođača maline, ali je poražavajući podatak da je naša zemlja najmanji proizvođač sveže konzumne maline.
„Naši marketi uvoze svežu malinu umesto da je mi proizvodimo. Imamo Beograd koji ima tri miliona stanovnika i svežu malinu koja se u marketima prodaje za 1.500 dinara za kilogram, a nama se nudi 230 dinara da je prodamo“, rekao je Joković.
Joković je dodao i da je smanjena premija za osiguranje useva, kao i da je to veliki problem za poljoprivredne proizvođače.
Kako podseća, smanjena je i subvencija za osiguranje useva, sa 70 na 40 odsto, o čemu je naš portal takođe nedavno pisao.
Joković dodaje da je malina u Srbiji uvek ugrožena od elementarnih nepogoda, slaba je pokrivenost protivgradnim mrežama, nema takozvane tunelsku proizvodnju i gaje se zastarele sorte maline.
Sneg koji je pao u aprilu takođe može da ugrozi malinu, a takva situacija dolazi onda kada se prolepša vreme i kada se pojavi mraz.
„Malinu treba definisati kao proizvod od nacionalnog značaja“, smatra agroekonomista Milan Prostran. On kaže da postoji mnogo takvih proizvoda, od pšenice, mleka, kukuruza, ali malina mora da bude proglašena proizvodom od posebnog nacionalnog značaja.
Prostran podseća da se pitanje maline u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavij) rešavalo putem garantovane cene i preko takozvane primarne emisije (kreiranje primarnog novca od strane centralne banke).
Mi smo tada imali tu vrstu instrumenata, mada je nas nekoliko ljudi iz nauke i pre par godina ponovo zagovaralo primarnu emisiju da se u teškim vremenima ona može koristiti. Ali, mi smo tada tačno utvrđivali šta su proizvodi od nacionalnog značaja i oni su tada imali određenu privilegiju u bankarskom i cenovnom sistemu.
Prostran kaže i da mu se u poslednjih godinu dana „vratio film“ iz nekih davnih vremena kada se bavio dogovornom ekonomijom, odnosno pitanjima koja su već 2000. godine bila potpuno zabranjena.
Mali hladnjačari duguju pare malinarima, prete bankroti
„To je pitanje garantovanih ili nekih drugih oblika cena. Sad se to ponovo pojavljuje, verovatno je to globalna ekonomska kriza nametnula, ne samo našoj zemlji, nego i drugim zemljama da se moraju baviti pitanjem primarne raspodele. Imate slučaj da je Hrvatska donela odluku o najvišoj ceni mleka i o smanjenju marže (na taj proizvod)“.
Prema njegim rečima i zemlje tržišne ekonomije, se sada snalaze kako znaju i umeju.
Pošto se država upetljala u sektor primarne raspodele, dakle ona je i prošle godine ozbiljo ušla u taj sektor. Ja to mogu da razumem, ali kada se umešate u taj cenovni sektor, onda imate obavezu da se i dalje mešate, dakle morate da vršite takozvanu subvenciju cene.
KAKO POVEĆATI DOMAĆU POTROŠNJU?
Prostran kaže da je čitava vanredna situacija na čitavom sektoru hrane koja „drma“ čitav svet zbog inflacije i poskupljenja energenata.
Kako je dodao, danas se najmanje bavimo pitanjem kako povećati domaću potrošnju i naglašava da bi pored Ministarstva poljoprivrede u sva aktuelna pitanja u toj oblasti trebalo da se uključe i Ministarstvo trgovine kao i resor Vlade Srbije koji je zadužen za socijalnu politiku.
Prostran kaže i da se mnogi šefovi država u svetu bave promocijom svojih proizvoda i podseća da se na pirjemima na najvišem nivou kod nas izgleda niko ne bavi promocijom maline i soka od maline:
Ja tvrdim da bi 50 odsto domaće maline mogli da potrošimo sami. Zašto se u dečjim vrtićima ne pije sok od maline već se pije uvozni đus od narandže?
Prostran podseća i da se u srbiji nekada proizvodilo od 12.000 do 18.000 tona maline. Poređenja radi prošle godine izvezeno je oko 68.000 tona maline.
Prostran kaže i da su se nekada iz sopstvene proizvodnje finansirali novi prerađivački kapaciteti u prehrambenoj industriji, poput šećerana i uljara.
Dva dinara od potrošnje ulja i dva dinara od potrošnje šećera išlo je u fondove namenjne da se kasnije podržava taj sektor. Hajde da od svakog izvezenog kilograma maline, ako je to pet evra po kilogramu, 50 evrocenti neka ide u fond, pa se onda vi borite da imate sopstveni fond rizika.
Neka se formira poseban fond od izvoza ili potrošnje maline u zemlji za sve ove nedaće koje vas muče i da možete da pokrivate svoje probleme, rekao je Prostran, dodavši da on trenutno ne vidi drugo rešenje za probleme u malinarstvu.
Sličnog mišljenja je i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, koji podseća da se u Autonomnoj pokrajini Vojvodini problemi u vezi sa kamatama na kredite rešavaju subvencijama iz posebnog garancijskog fonda.
Kako pokrajina može da ima garancijski fond koji subvencioniše kamate, a da u celoj Srbiji to nema. Vojvodina to ima već nekih 10-15 godina. Bila bi drugačija priča da postoji garancijski fond.
Cena domaće maline prošle godine kretala se od 500 do 600 dinara za kilogram, a izvozna cena je oko 5,5 evra po kilogramu.
Malinari: Hitno rešiti nedoumice, rod isplatiti po prošlogodišnjim cenama