U Srbiji svaki 25. polovnjak ima falsifikovanu kilometražu, a svaki treći je bio udaren pre nego što je uvezen

U Srbiji 4,1 odsto polovnih automobila, odnosno svaki 25. auto na našim putevima, ima falsifikovanu kilometražu, sa prosečnim „vraćanjem brojčanika unazad“ od 80.405 kilometara, pokazuje istraživanje kompanije carVertical sprovedeno između oktobra 2023. i septembra 2024. godine.

Iako je stopa automobila sa štelovanom kilometražom pala sa 5,3 odsto prošle godine, prosečna štelovana kilometraža se povećala. Ovaj problem doprinosi padu Srbije na indeksu transparentnosti ove kompanije, pa se tako Srbija nalazi na 19. od 25 mesta na listi na kojoj se nalaze rizične zemlje za kupovinu automobila.

Kupci vozila uvezenih u Srbiju izloženi su najvećem riziku od kupovine automobila sa falsifikovanom kilometražom ili skrivenim oštećenjima.

Prema Matasu Buzelisu, stručnjaku za automobile i glavnom i odgovornom za komunikaciju u carVerticalu, vozila iz međunarodne trgovine čak su četiri puta podložnija prevarama sa vraćanjem kilometraže.

Stručnjak za automobile sa sajta Polovni automobili Petar Veličković rekao je za Novu ekonomiju da je problem vraćanja kilometraže prisutan i u Srbiji i u drugim zemljama sveta, pa samim tim ne treba „žmuriti“ pred ovom činjenicom.

„Konkretno, u našu zemlju uveze se svake godine preko 120.000 polovnih vozila, a veliki broj tih automobila je stariji od 10, pa čak i 15 godina i samim tim su ti automobili već prešli, (u najvećem broju slučajeva) veliki broj kilometara. Zato se pojedinci služe ‘vraćanjem’ kilometar sata, kako bi podigli cenu vozilu. Možda bi se situacija promenila kada bi se zabranio uvoz polovnjaka emisionog standarda Euro 3 i Euro 4, što su uradile odavno gotovo sve države u okruženju, osim Bugarske“, kazao je Veličković.

Dodao je da se na domaćem tržištu itekako mogu naći „polovnjaci“ sa verodostojnim podacima, počevši od kilometraže, preko servisne istorije, kao i da se za sve te važne podatke može dobiti pisana garancija od strane prodavaca.

„Tako da kupci u Srbiji mogu imati dozu sigurnosti kada kupuju polovan automobil. Takođe, treba reći da se vraćanje kilometraže radi godinama i u najrazvijenim zemljama Evrope, poput Nemačke ili Švajcarske, odnosno da to nije pojava koja se ‘rodila’ kod nas“, dodao je on.

Kako je kazao, postoje načini i da se provere ove informacije, odnosno da se kupac informiše o stanju i istoriji vozila.

„Jedna od metoda su svakako ovlašćeni servisi gde se mogu uraditi provere, a tu su i internet platforme preko kojih se ukucavanjem broja šasije može proveriti istorije vozila“, kazao je Veličković.

Podaci koje je carVertical predstavio ukazuju da je čak 77,6 odsto svih polovnih automobila u Srbiji uvezeno iz drugih zemalja, što je znatno iznad evropskog proseka.

Veličković kaže da je ekonomska kriza posebno pogodila automobilsku industriju i da su problemi počeli sa pandemijom virusa korona kada je došlo do ogromnih problema u snabdevanju fabrika i rokovima isporuke novih automobila, a dodatno su se produbili sukobima u Ukrajini i geopolitičkom situacijom u svetu.

„Naravno, ovaj trend se preneo i kod nas, jer smo poslednjih godina imali konstantan rast cene automobila, kao i slabije prodajne rezultate. Ipak, u ovoj godini primetne su naznake oporavka tržišta. U prilog tome govori i rast prodaje novih vozila, a i prosečne cene svih oglašenih putničkih automobila na našem sajtu u kategoriji vozila starosti od 11 do 15 (koja su najprodavanija) su u padu u odnosu na početak 2024“, rekao je Veličković za Novu ekonomiju.

Dodao je da i da, kada je u pitanju uvoz vozila iz drugih zemalja u Srbiju, na prvom mestu Italija, zatim Nemačka i Francuska, a da veliki broj polovnih vozila stiže iz Švajcarske (najčešće nešto noviji i skuplji modeli), a poslednjih godina sve više vozila stiže i iz skandinavskih zemalja poput Norveške.

Dolaze nam i oštećena vozila iz inostranstva

Statistika o oštećenim automobilima takođe je zabrinjavajuća, pa se tako više od trećine (38,5 odsto) svih vozila proverenih na platformi carVertical u Srbiji učestvovalo je u saobraćajnim nesrećama, sa prosečnom vrednošću štete od 363.000 dinara. Situacija je 2023. bila nešto bolja, sa 37,9 odsto oštećenih vozila. Međutim, prosečna vrednost štete je bila veća – čak 438.000 dinara.

Sa sajta carVertical upozoravaju da bi zbog ovakvih situacija trebalo da budemo oprezni pri kupovini uvoznih vozila zbog potencijalnih skrivenih nedostataka ili falsifikovanih dokumenata.

Prosečna starost kupljenih vozila u Srbiji iznosi 9,3 godine, što predstavlja relativno mlad vozni park u poređenju sa drugim istočnoevropskim zemljama, ali i dalje postoje problemi sa transparentnošću.

Litijum nije rešenje za sve: EPS-ovi stručnjaci protiv upotrebe baterija za skladištenje energije iz obnovljivih izvora