Ustavom Srbije zagarantovana je ravnopravnost polova, ali istraživanja pokazuju da je položaj žena u poslovnom svetu i dalje nezavidan.
Među zaposlenima u Srbiji, žena je za 16 odsto manje nego muškaraca, a i teže napreduju u karijeri.
Žene rade podjednako, neretko i više od svojih kolega. Ipak, važne odluke najčešće donose muškarci i tu nije kraj njihovim privilegijama:
„Ako rade isti posao kao žene imaju veću platu, u Srbiji konkretno su bolje zaposleni, veća je stopa nezaposlenosti među ženama. Preko 90 odsto situacija vlasništvo nad kućom je prepisano na muškarca, ne na ženu, i ako su u braku, na primer“, kaže Miša Stojiljković, novinar i psiholog.
Osnivačica medijske kuće koja se bavi biznisom kaže da je oduvek toliko zaposlena da nije stigla da se osvrne na to smeta li nekome što je u biznisu. Međutim, neke njene koleginice morale su da se bore sa predrasudama.
„Znam puno žena koje tvrde da samom činjenicom da su žene jesu u poziciji dokazuju da su jednako sposobne, jednako vredne, da će raditi, da čak rade i više nego muškarci da bi mogle da dokažu da kvalifikovane da budu na nekoj poziciji“, kaže Biljana Stepanović, novinarka.
Jedan od načina da se zaobiđu godine iščekivanja kako bi bile one koje odlučuju u poslu jeste da same postanu svoje gazdarice.
Trećina od 16 milijardi dinara koje država izdvaja za preduzetništvo, namenjena je preduzetnicama.
„To znači na one žene koje tek počinju posao i nisu nikada do sada radile ili za one koje već imaju svoje preduzetničke radnje ili kompanije pa im je za nov posao potreban novac“, kaže ministarka Zorana Mihajlović.
Žene koje najčešće rade prekovremeno, a besplatno jesu žene na selu. Često se zovu stubom kuće, ali tu važnu ulogu im retko priznaje društvu i lokalna zajednica. Poslove koje obavljaju da bi održale domaćinstvo potcenjeni su i nepriznati.
U posebno nepovoljnom položaju nalaze se poljoprivrednice koje su trudne ili su se porodile. One ne dobijaju ni novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva jer u pravnom sistemu nisu prepoznate kao zaposlene osobe ili preduzetnice.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Pošto je država odlučila da u narednim godinama više troši na projekte vezane za EXPO, puteve i naoružanje, budžetski deficit će se povećati na oko tri odsto BDP-a, čime je propuštena prilika da se napravi p...
Odgovor na ova i mnoga druga pitanja dajemo na trećoj konferenciji Nove ekonomije “Inovativne strategije u medijima” koja će biti održana 15. novembra u hotelu Mona plaza u Beogradu od 10 sati. Da li se ...
Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije spremno je da odustane od kapitalnog projekta proširenja i modernizacije regionalne deponije „Duboko“ u Užicu, nakon što je ta lokalna samouprava odlučila da zatvo...
Fabrika Džinsi Srbija (Jeanci Serbia) u Leskovcu koja je u stečaju, oglasila je prodaju dela imovine javnim nadmetanjem. Džinsi naime prodaje katastarsku parcelu na kojoj se između ostalog nalaze pogon za pr...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Zapravo AZ nije nista zaradila jer vakcinu proizvodi bez profita, dakle prodaje je po ceni proizvodnje dokle god traje pandemija. Tek nakon sto pandemija prodje mogu da povecaju cenu. Tako su se dogovorili sa Oxford univerzitetom kada su napravili deal za vakcine. Tako da je ceo ovaj tekst pogresno napisan. Ispravno bi bilo napisati da je AZ povecala prihode ali u jednakom iznosu i rashide tako da dodatni priliv novca nije imao uticaja na zaradu (odnosno profit).