Posle odlaska „crne ovce Viktora Orbana“: „Mađar će slučaj NIS-a tretirati iz ugla Brisela“

Peter Mađar je desničar koji je ubedio mlade da žele da se vrate Evropi. Na izborima u nedelju njegova stranka Tisa osvojila je većinu u parlamentu pa je tako 16 godina nakon vladavine srpskog prijatelja Viktora Orbana, Mađar došao na vlast.

Odnos Srbije i Mađarske do sada je u srpskim medijima predstavljan kao prijateljski. Viktor Orban je dugogodišnji prijatelj vlasti u Srbiji, a nijedna vest o energetici, čini se, nije predstavljana u tako lepom svetlu kao što je Mađarska koja pomaže Srbiji po pitanju gasa, goriva, pa i NIS-a.

Sredinom januara ove godine ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da je cilj da se do kraja te nedelje (18. januara) što pre potpiše sporazum o prenosu vlasništva. Ipak, pitanje NIS- a nije rešeno, a pregovori i dalje traju.

OFAC treba da aminuje, a Rusija pre toga da se usaglasi sa Mađarskom da želi da proda svoj deo. S obzirom na politiku Petera Mađara, koji želi da smanji ruski uticaj u zemlji, postavlja se pitanje hoće li Rusija sada hteti da proda svoj udeo upravo mađarskom MOL-u.

Atila Holoda, direktor konsultantske firme Aurora Energy, koji je skoro dve decenije radio na menadžerskim pozicijama u Molu kaže za Novu ekonomiju da ishod mađarskih izbora sam po sebi neće odrediti budućnost Naftne industrije Srbije.

„Rezultat tako složene transakcije prvenstveno je vođen ekonomskim, geopolitičkim i regulatornim faktorima. Međutim, političke promene mogu stvoriti kratkoročnu neizvesnost, što bi moglo usporiti proces, ali ne nužno i sprečiti njegov završetak, posebno zato što je ova transakcija u potpunosti u skladu sa naporima MOL-a da ojača svoju poziciju u Centralnoj i istočnoj Evropi i na Balkanu, što je apsolutno strateški cilj mađarskog multinacionalnog i dominantnog naftnog igrača“, kaže Holoda.

Na pitanje da li se spekuliše o tome da li će sada ruska strana želeti da proda NIS s obzirom na politiku Petera Mađara, Holoda kaže da svaka odluka o prodaji zavisi uglavnom od šireg međunarodnog okruženja, režima sankcija i sopstvenih strateških razmatranja.

„Politika Petera Mađara mogla bi imati samo indirektan uticaj, na primer kroz oblikovanje političke klime i okvira za saradnju. Promena u mađarskoj vladi sama po sebi ne bi bila odlučujuća, ali bi mogla uticati na politički okvir i ukupnu klimu saradnje, posebno ako uzmemo u obzir reakciju ruskih zvaničnika na rezultate mađarskih izbora, naime definisanje Mađarske sada kao „neprijateljske“ države u nizu ostalih članica EU“, dodaje on.

Koliko će pregovori trajati i ima li im kraja, teško je proceniti, ističe Holoda i naglašava da su transakcije ovog obima i osetljivosti obično dugotrajne.

Holoda smatra da bi, s obzirom na trenutni geopolitički kontekst, pregovori mogli da traju nekoliko meseci ili čak duže, i bez obzira na trenutne političke promene u Mađarskoj.

S druge strane, srpski ekonomista Goran Radosavljević, sumnja da Rusi uopšte žele da prodaju NIS. Kako kaže, pregovori dovoljno dugo traju da je vreme kupljeno, a da NIS već skoro godinu i po dana funkcioniše pod sankcijama.

„Već tri meseca slušamo o tome da je sve skoro pa rešeno. Ugovora nema niti bilo kakve odluke OFAC-a o tome da li je ova kupovina u redu ili ne“, kaže Radosavljević za Novu ekonomiju.

Dodaje da MOL svakako ima interese da kupi NIS ko god bio na vlasti, a da s druge strane ne vidi zašto ruska strana i dalje ima razlog da proda NIS „jer nema nikakav interes“.

„Promena vlasti u Mađarskoj nije promenila interese MOL-a, moguće da je promenila interese ruske strane ako je interes uopšte i postojao. Za nas je najbitnije da NIS i dalje funkcioniše“, dodaje Radosavljević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sinoć izjavio da očekuje da Srbija i MOL uskoro potpišu „šerholder ugovor“, odnosno, kako je objavljeno, međudržavni sporazum u postupku kupovine udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).

„To nije lako potpisati, jer oni imaju neke teške uslove, mi imamo neke teške uslove za njih. U svakom slučaju, naši se tiču rada Rafinerije i činjenice da ne možemo da dobijemo više obaveza nego što smo ih imali u odnosu sa Rusima. Oni imaju neke svoje zahteve ali verujem da ćemo naći kompromisno rešenje i to rešiti“, rekao je Vučić za RTS.

Radosavljević se pita kakve veze srpska strana ima sa međudržavnim sporazumom sa MOL-om. On podseća da Srbija ništa ne prodaje.

„Država kao manjinski vlasnik bi mogla da postavlja neke uslove jer se i na njenoj teritoriji nalazi kompanija. Mada mi se nešto tu preterano ne pitamo. Uslovi koje predsednik spominje mogli bi da se tiču održavanja rafinerije i slično. Srbija ne prodaje ništa“, kaže Radosavljević.

Mađarski novinar Bodis Gabor kaže da mediji u Mađarskoj nakon pobede Petera Mađara ne pišu o kupovini NIS-a. Najpoznatiji ekonomski nedeljnik i portal HVG je pre nekoliko dana pisao da se NIS koji je u većinskom ruskom vlasništvu ponovo obratio Vašingtonu sa zahtevom za produženje operativne dozvole, „čime se nastavlja neizvesnost oko njenog statusa i mogućih sankcija“.

Dodaju i da NIS, čiji je većinski akcionar Gazprom, traži novo odlaganje primene ograničenja, dok istovremeno traje i proces potencijalne promene vlasništva.

Kako podseća taj medij, MOL od jeseni prošle godine pokušava da preuzme kompaniju, ali dogovor još nije postignut.

„Trenutno su u toku pregovori između Gazpromnjefta i MOL-a o preuzimanju ruskog vlasničkog udela. MOL istovremeno vodi razgovore i sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, ADNOC-om, o njenom mogućem ulasku kao manjinskog akcionara u NIS”, dodaje se u tekstu, a mađarski novinar Gabor naglašava da „posle pobede Petera Mađara ova tema nije u prvom planu“.

Na pitanje da li smatra da će veliki projekti između Srbije i Mađarske biti nastavljeni po planu, s obzirom na politiku Petera Mađara, Gabor kaže da treba uzeti u obzir najmanje dve činjenice što se tiče buduće politike nove mađarske vlade.

„Prvo, Peter Mađar ide u Brisel da pridobije EU da oslobodi zamrznuta „mađarska” sredstva (oko 20 milijardi evra). To je neophodno da se ponovo pokrene mađarska privreda. Ne treba sumnjati da će mu EU izaći u susret, jer je ogromno olakšanje zbog odlaska „crne ovce” Viktora Orbana. Ali to ne ide bez nekog uslovljavanja, koja, može se pretpostaviti, biti u kontekstu harmonizacije spoljne politike sa većinskim stavovima u Uniji. Prema tome, Mađar će tretirati slučaj NIS-MOL iz ugla Brisela. Drugo, on nema (ili nema još) bliske odnose sa Vašingtonom i Moskvom, koji su, po mom mišljenju, glavni igrači i u ovom slučaju“, ističe on.

Nedavno je u srpskim medijima izašla i vest da je nastavljen tender za izbor firme koja će graditi naftovod između Mađarske i Srbije.

U Mađarskoj se ova vest pročula ali samo po tome šta je urađeno sa srpske strane, ističe Gabor.

„Pominje se samo šta je urađeno sa srpske strane, a o mađarskoj se kaže da su pripreme u aktivnoj fazi. Nema mnogo logike u tome da bi vlada Petera Mađara mogla prekinuti ovu saradnju, jer ovaj projekat doprinosi diverzifikaciji, što traži i EU“, napominje on.