Pomorci i drugi građani koji rade u inostranstvu ne treba da plaćaju doprinose za PIO jer nema validnog zakonskog osnova, navodi se u najnovijem mišljenju ministarstva za rad.
Državljani Republike Srbije koji rad obavljaju u inostranstvu ( kao zaposleni prema propisima strane države, odnosno kao lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, npr. lica koja rade na brodovima koji plove pod zastavom strane države, lica koja rade u inostranim avio kompanijama.. ) i od inostranog isplatioca ostvaruju prihode po osnovu kojih su poreski obveznici Republike Srbije, nemaju status osiguranika prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ocenjuje se u dokumentu objavljenom na sajtu Udruženja pomoraca Srbije.
Mišljenje ministarstva dolazi nakon što je Poreska uprava Srbije donela više hiljada poreskih rešenja kojima je utvrdila porez na prihode i doprinose. Među njima su i građana Srbije koji godinama plove na brodovima širom sveta i za razliku od domaćih frilensera imaju drugačiji status.
Šokirao ih je iznos koji ide i do 15.000 evra poreskih dažbina samo za jednu godinu.
Još više ih je povredio odnos države jer su se godinama unazad kod nadležnih organa interesovali kako da regulišu svoj poreski status s obzirom da redovno imaju više od 183 dana stvarne plovidbe godišnje, i uvek je bio odgovor nadležnih poreskih službi da nisu poreski rezidenti, da bi nakon pet godina stigla „novogodišnja čestitka“ iz Poreske uprave.
Kako kažu, ovakav postupak svakako isključuje njihovu krivicu za neprijavljivanje, a Poreskoj upravi oduzima, najmanje moralno, pravo za razrez poreza pet godina unazad.
„Niko ne izbegava porez, mi ne želimo da krijemo novac od države Srbije. Mi smo dobili da platimo porez za koji nismo znali da imamo obavezu, a odlazili smo u Poresku,“ kažu za Novu ekonomiju dugogodišnji pomorci i članovi Udruženja pomoraca Republike Srbije Aleksandar Radić i Filip Anđelković.
Rešenja sa astronomskim iznosima stigla su i pomorcima koji više ne plove zbog godina, ili su u međuvremenu preminuli, a mnogi pomorci neće na vreme ili uopšte primiti rešenja Poreske uprave jer su na brodu.
Kako kažu u Udruženju, pomorci pripremaju predloge zakona koji će regulisati status pomorca i koje će predati nadležnim ministarstvima krajem februara.
Februar je i inače „presudan“ jer prva rata po rešenjima dospeva na naplatu 17. februara. Mišljenja pomoraca da li plaćati ili ne su podeljena.
„Bili bi fer i da ne šalju rešenja za 2018, 2019 i 2020. dok se ne reši 2017. za koju su nam poslali rešenja. Ali, ako u ovoj godini pošalju i za ostale godine, onda prosek rate koju moramo da platimo ne bi bio 60 -70 evra, već 400 – 500 evra. Te pare su potrošene, a ko je matoriji i prekinuo je plovidbu, morao bi da proda nekretninu“, kaže sagovornik Nove ekonomije iz Udruženja moreplovaca.