Poreska uprava kontroliše i onlajn nastavnike engleskog

Pozivi za kontrolu prihoda iz inostranstva masovno stižu i frilenserima koji su počev od 2015. godine preko interneta predavali engleski jezik i zarađivali do 300 dolara mesečno, kažu u Udruženju radnika na internetu (URI) za Novu ekonomiju. Među ovim „gig“ radnicima je najviše mladih, koji su i mimo pandemije bili ugroženi na tržištu rada.  Često  rade na crno ili sa ugovorima koji nedovoljno štite njihova prava, a najnovije mere poreskih organa mnoge će ostaviti bez i ovih minimalnih izvora prihoda. 

„U ovom trenutku ne mogu da kažem koji je broj ljudi tačno, ali se zaista javilo dosta ljudi koji su radili predavali engeski jezik na internetu“, kaže za naš portal predsednik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar.

Prema njegovim rečima uglavnom su u pitanju ljudi koji su radili za kompaniju Bibo.

„Naš savet jeste, kao i svima (koji imaju slične probleme) da se jave Udruženju radnika na internetu (i) da dobiju pravnu pomoć preko udruženja, odnosno pravnika i advokata sa kojima sarađujemo“, dodaje Pogačar.

On je naveo da se pravila primenjuju na ljude koji su radili dve, tri ili više godina, sve one koji su te poslove radili od 2015. do ove 2020. godine.

Smatra i da je „nedopustivo da neko tim ljudima nešto naplati unazad i uzme im skoro sve što su zaradili“.

„Videćemo šta će se da tim dešavati, ali u svakom slučaju to je katastrofalno.To mi nećemo dati“, dodaje sagovornik Nove ekonomije. 

On dodaje da su predavači engleskog jezika na internetu često zarađivali manje od prosečne zarade u Srbiji, kao i manje od minimalne zarade, najčešće za naknadu koja se kretala u rasponu od 200 do 300 dolara mesečno.

„To u stvari pokazuje u kojoj je meri država spremna da uzme pare svima, pa i ljudima koji su zarađivali neku crkavicu“, kazao predstavnik Udruženja radnika na internetu.

Drugi sagovornik Nove ekonomije koji je želeo da ostane anoniman već četiri godine predaje engleski preko interneta, radeći za agenciju Bibo.

„Moja zarada je nešto veća od prosečnih primanja u Srbiji, oko 60 hiljada dinara na mesečnom nivou, sve zavisi od broja radnih sati“, naveo sagovornik Nove ekonomije.

Prema njegovim rečima, od Poreske uprave mu nije stigao nikakav poziv za kontrolu prihoda, a u slučaju da mu poziv ipak stigne „ne planira da bilo šta plati državi“.

Međutim, ocenjuje da bi mnogo bolja bila opcija kada bi država frilenserima retroaktivno obezbedila radni staž.

Poslovi mladih ugroženi i kad nije korona

„Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj ekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji“, podseća za Novu ekonomiju Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani „ožiljak na zaradama“ u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva. 

Broj gig radnika u Srbiji nije za potcenjivanje

Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. 

Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.

Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine.