Poreznici računaju veću zateznu kamatu

Zvanična zatezna kamatna stopa za kašnjenje u plaćanju obaveza u Srbiji trenutno iznosi devet odsto, ali je kod poreskih dugova ona veća i iznosi 11 odsto, prenosi N1. Zvanična visina kamatne stope važi samo ako nekim drugim zakonom nije preciziran drugačiji iznos. 

Za svaki dan kašnjenja prilikom plaćanja poreza na imovinu poreznici zaračunavaju zateznu kamatu od 11 odsto na godišnjem nivou. Osim zatezne kamate, dužnici koji porez ne plate na vreme rizikuju i novčanu kaznu koja iznosi polovinu neplaćenog poreza, koja je najmanje pet hiljada dinara.

Za svaki kvartal, za koji građani ne plate ratu poreza na imovinu, može da im stigne i kazna od pet hiljada dinara, a da bi neko dobio kvartalnu kaznu veću od tog iznosa, morao bi da ima razrezan godišnji porez na imovinu veći od 40 hiljada dinara.

NAJNIŽA KAZNA PET HILJADA DINARA

„Poreski obveznik koji ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem Poreske uprave, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara“, piše u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ova kazna pre nekoliko godina bila je i 10 puta veća i iznosila je 50.000 dinara, međutim bar kada je reč o porezu na imovinu građana, ona nikome nije naplaćena.

To ipak ne znači da novčana kazna ne može da bude velika po osnovu neplaćanja nekog drugog poreza isti član zakona propisuje da građani za poreske prekršaje mogu da budu kažnjeni minimum 5.000 dinara, a najviše 150.000 dinara.

Među 20 prekršaja za koje je predviđena ta novčana kazna nalaze se između ostalog: neobaveštavanje Poreske uprave o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke u AP Kosovo ili u inostranstvu, zatim ako obveznik ne podnese poresku prijavu u zakonskom roku ili je podnese nepotpisanu ili bez potrebne dokumentacije.

Prekršajna kazna je predviđena i za one koji se ne odazovu poreznicima na poziv zbog pojašnjenja, kao i za one koji ometaju sprovođenje prinudne naplate.

FORMIRANJE ZATEZNE KAMATNE STOPE

Zvanična zatezna kamatna stopa, kako se navodi, formira se na godišnjem nivou po sledećem principu: „referentna kamatna stopa uvećana za osam procentnih poena“.

Referentnu kamatnu stopu određuje Narodna banka Srbije i trenutno je na nivou od jedan odsto i ta stopa predstavlja osnovnu, polaznu kamatnu stopu, na osnovu koje se formiraju sve druge kamatne stope na tržištu Srbije.

Zakonom o zateznoj kamati predviđa se da se odredbe tog zakona ne primenjuju „na dužničko-poverilačke odnose za koje su visina stope i način obračuna zatezne kamate utvrđeni drugim zakonom“.

To znači da tamo gde nije predviđena drugačija stopa zatezne kamate, primenjuje se ova koja je sada na nivou od devet odsto.

Po ovoj zateznoj kamatnoj stopi uglavnom se obračunavaju dugovanja prema državi, pa je u svom obračunu predviđaju i javna komunalna preduzeća.

Poreznici ipak računaju drugačije, pa je kod njih zatezna kamata uvek za dva procentna poena veća od ove predviđene Zakonom o zateznoj kamatnoj stopi.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa da se zatezna kamata za neplaćene poreze obračunava po formuli „referentna kamata plus 10 odsto“.

„Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto“, navodi se u Zakonu o poreskom postupku.

ŠTA VAŽI KOD BANAKA?

Banke sa druge strane imaju svoju računicu, pa je stopa kaznene kamate predviđena svakim ugovorom sa korisnicima: jedna zatezna kamata predviđena je za klasične kredite, druga za kašnjenje u namirivanju duga po kreditnim karticama, dok je treća za prekoračenje duga u korišćenju dozvoljenog minusa.

Sve te kamate razlikuju se od banke do banke, a treća kaznena kamata na nedozvoljene minuse ujedno je i najveća i kod pojedinih banaka dostiže neverovatniih 50,57 odsto.

Formula „referentna kamatna stopa plus osam procentnih poena“ u Srbiji se koristi za obračun zatezne kamate na dug u dinarima.

Kada dug glasi na evro, zakonska stopa zatezne kamate utvrđuje se kada se referentna kamatna stopa Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uveća za osam procentnih poena. Pošto je evropska stopa na nultom nivou, zatezna kamata na dug u evrima je osam odsto.

Kod drugih stranih valuta, takođe se uzima referentna kamatna stopa koju propisuje centralna banka konkretne države i uvećava se za osam procentnih poena.

Narodna banka Srbije redovno objavljuje visinu zatezne kamatne stope i ta obaveštenja mogu se pronaći na sledećem LINKU.

Najviša zatezna kamatna stopa trenutno je na dug u turskoj valuti 27 odsto na dug u turskim lirama. Sledi 16,5 odsto na dug u beloruskoj rublji, kao i 13 odsto na dug u ruskim rubljama.