Poskupljenje repromaterijala muči i proizvođače pogrebne opreme

Industrija pogrebne opreme u Srbiji je jedna od retkih u kojoj dominiraju domaće firme, ali je zato konkurencija među njima ogromna, posebno na jugu zemlje gde je ova delatnost najzastupljenija. Suprotno uverenju javnosti, pandemija je i u ovom sektoru pogoršala situaciju zbog ogromnog poskupljenja repromaterijala, a snabdevanje je dodatno iskomplikovao rat u Ukrajini. Primera radi, uvoz PVC folija iz Rusije postao je neisplativ, piše portal Biznis i finansije.

Specifičnost ove industrije  je i u tome da su proizvođači ujedno i trgovci, koji neke od proizvoda plasiraju i na stranom tržištu, poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca.

Za razliku od drugih grana privrede u kojima značajnu ulogu igraju proizvodi iz uvoza, na domaćem tržištu i u veleprodaji opreme za organizovanje sahrana, nalaze se skoro isključivo proizvodi domaćih proizvođača.

Specifično je i to što se proizvođači sanduka, venaca, pokrova i drugih proizvoda neophodnih za ispraćaj pokojnika bave i velikoprodajom i skoro da nema specijalizovanih velikoprodajnih firmi.

Dok opada kupovna moć građana, manjak kvalifikovane radne snage, koji opterećuje mnoge grane privrede, nije zaobišao ni ovaj sektor.

Uvoz PVC folija iz Rusije postao neisplativ

Predsednik Udruženja pogrebnika Srbije i vlasnik firme „Had international“ iz Niša Ivan Stanisavljević kaže za Biznis i finansije da je rast cena materijala svakako najveći problem, jer gotovo svakodnevno sve poskupljuje – drvo, ekseri, konac, platno, PVC folija, ali i radna snaga.

„Proizvođači sanduka, garnitura za sanduke i pratećeg tekstilnog programa, veštačkih venaca – svi se nalazimo u istoj situaciji. Teško se uklapamo u cene koje su prihvatljive domaćem tržištu. Ponekad cene i moraju da se povećaju, nekad rast cene proizvodnje ide na račun marže“, objašnjava Stanisavljević, čija se firma bavi i proizvodnjom i velikoprodajom venaca od veštačkog cveća.

Prema njegovim rečima, izvoze se proizvodi poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca, ali jako malo sanduka.

„Za izvoz pogrebnih sanduka potrebno je da se postignu određeni kvalitet i standardi. Ispunjavanjem tih uslova ne bismo imali ove cene sanduka koje sada imamo. Imamo jedno preduzeće koje izvozi u inostranstvo, ali su njegovi proizvodi skoro duplo skuplji od onih kojima se kod nas trguje. Mušterije svakako ne prepoznaju da li su tokom proizvodnje ispoštovani određeni standardi i ne bi prihvatili dvostruko više cene“, komentariše Stanisavljević.

On navodi da je proizvođačima i prodavcima venaca od veštačkog cveća uvoz PVC folije iz Rusije postao neisplativ.

„Mi možemo da platimo PVC foliju, ali ne možemo da je dopremimo uz troškove koje smo nekada imali. Ranije su se te folije dovozile iz Ruske Federacije kamionima koji su u tu zemlju odvozili voće sa domaćih plantaža. Od kada je krenuo rat u Ukrajini izvoz našeg voća je stao. Zato bismo morali da plaćamo posebne ture koje bi išle preko Ukrajine, Belorusije ili Crnog mora, a troškovi prevoza bi bili ekstremno visoki. Naše proizvode sa tom cenom prevoza ne bi imao ko više da kupi. Za sada još trošimo rezerve repromaterijala, videćemo šta ćemo dalje. Trenutno, zbog nemogućnosti da nabavimo repromaterijal, ne prihvatamo nove kupce“, ističe Stanisavljević.

Prema njegovim rečima, uvoz PVC folija iz Kine ne dolazi u obzir, zbog opasnosti da se u foliji nađe azbest, čije je prisustvo u proizvodima kod nas zabranjeno. Dodaje da u Srbiji svega nekoliko preduzeća proizvodi vence od veštačkog cveća, jer se radi o malo većoj investiciji za taj vid proizvodnje, ali je na drugoj strani proizvođača i prodavaca mrtvačkih sanduka na desetine i to posebno na jugu zemlje.

Nelojalna konkurencija

Konkurencija na tržištu je ogromna, posebno u Leskovcu, jer je u tom gradu ranije postojalo komunalno preduzeće za izradu sanduka, a nakon njegovog zatvaranja maltene svi radnici koji su ostali bez posla otvorili su sopstvenu firmu. Najmanje 20 firmi u tom gradu bavi se proizvodnjom i velikoprodajom pogrebne opreme.  U svakom većem mestu na jugu Srbije imamo takve firme

Prema njegovim rečima, Niš je imao jedno preduzeće, sada ima četiri ili pet, Aleksinac tri, dok ih na severu zemlje gotovo nema.

„Tokom korone, na jugu Srbije otvoren je i veliki broj pogrebnih radnji. U Nišu ih je sada tridesetak, u Kruševcu devet, u Paraćinu 11, u Knjaževcu osam, dok recimo Subotica ima samo tri privatne pogrebne radnje i jedno javno komunalno preduzeće“,  rekao je on.

Prema njegovim rečima, konkurencija na tržištu pogrebne opreme na jugu Srbije je velika, a zbog manje kupovne moći stanovništva cene značajno niže nego u Beogradu i na severu zemlje.

Stanisavljević tvrdi i da nagli rast broja firmi koje se bave maloprodajom pogrebne opreme na jugu Srbije izaziva veliko nezadovoljstvo kod onih sa dugom tradicijom u ovom poslu, jer deo novoosnovanih preduzeća ne ispunjava uslove koje propisuje Zakon o komunalnim delatnostima.

„Država za sada ništa nije preduzela oko sprovođenja regulative na terenu. Iz nadležnih ministarstava su nam kazali da će krenuti sa kontrolama na terenu i da će doneti neke izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima. Prvenstveno se misli na uvođenje licenci, tako da će oni koji ostanu bez licenci a nastave da rade, raditi nelegalno“, navodi Stanisavljević.

Pogrebne usluge se digitalizuju: eČitulje, ePomeni, navigacija do grobnog mesta