Posle dve privatizacije, rasprodaja imovine propalog ‘Prvog maja’

Stečajni upravnik propale Aha Mura – Prvi maj, na osnovu rešenja o bankrotstvu, zakazao je prodaju imovine ove firme za 25. april u Privrednom sudu u Nišu.

Početna cena je 315,5 miliona dinara, a na prodaju je skoro celokupna imovine nekadašnje perjanice jugoslovenske ekonomije u kojoj se odevala tadašnja politička, estradna i sportska elita.

Ovo je epilog dvostruke privatizacije iza koje osim objekata i mašina nije ostao ni „kamen na kamenu“, a radnici su završili na ulici ili u nekoj od šnajderskih radionica, koje se sada nazivaju malim i srednjim preduzećima, pišu Večernje novosti.

Istini za volju, van ovog „paketa“ prodaje ostao je i pogon u kome su se poslednjih meseci izrađivali džakovi za rasute terete, kao što su žito, kukuruz i slična roba. Od firme u kojoj su rađena prvoklasna odela i trikotaža, ostao je pomenuti pogon za džakove. 

Kompaniju „Prvi maj“ je 2007. godine najpre kupio beogradski konzorcijum „Irva investicije“, koji je iza sebe ostavio milionske dugove za poreze i doprinose i ogromne obaveze prema bankama. Posle nekoliko godina, mnogobrojnih protesta radnika i sličnih socijalnih vrenja, kupoprodajni ugovor je raskinut. 

Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest o tome da je nova vlasnica „Prvog maja“, uz pomoć državnih subvencije od oko šest miliona evra, te 2011. postala Mojca Lukančič, vlasnica „Mure“ u Sloveniji i još nekoliko sličnih preduzeća. 

Priča sa novom privatizacijom se ponovila u drastičnijem obliku: kada je bankrotirala slovenačka „Mura“ za sobom je u ambis povukla i pirotsku fabriku koja je u najboljim vremenima, sa pogonima širom Srbije i sa više od 170 prodavnica zapošljavala blizu 7.000 radnika. 

U vreme ove privatizacije u „Prvom maju“ je bilo „svega“ 1.300 radnika, koji su danima i nedeljama protestovali gradom i u fabričkim prostorijama tražeći svoje desetomesečne prinadležnosti, među kojima je i overa zdravstvenih knjižica. Ovo je, u najkraćem, istorija propadanja prepoznatljive kompanije, koja je pronela slavu Pirota širom SFRJ.

Novi vlasnici mogu računati na tri ogromne proizvodne hale konfekcije, mnoštvo trafostanica, staru i novu upravnu zgradu i restoran sa kuhinjom. Nude se i modelarnica, zgrada fabričke biblioteke, muzej, magacini, ali i igrališta i parkovi sa fontanama u kojima su nekad šetali paunovi, jeleni.