Pošta Srbije najmanje jednom godišnje organizuje javnu prodaju neisporučivih pošiljki. Iako se radi o polovnoj robi, interesovanje kupaca je veće od očekivanog.
Na jednoj od takvih prodaja, za koju je bilo planirano da traje sat, trebalo je skoro dva sata da 249 artikala završe u rukama oko 50 kupaca, a ostvareni prihod je iznosio 13.967 dinara, piše „Poštanski glasnik“.
Najviše je bilo garderobe, ali su mogle da se kupe i knjige, kao i aparat za kafu.
Kako je Tanjugu rečeno u „Pošti Srbije“, neisporučive pošiljke mogu biti neregistrovane pismonosne pošiljke (obična pisma) i registrovane pismonosne pošiljke (preporučene, vrednosne…), paketi i ekspres pošiljke.
Pošiljka postaje neisporučiva ukoliko je primalac nepoznat ili odbija njen prijem, kao i u slučajevima nepotpune adrese, kada primalac nije na naznačenoj adresi duži period ili se preselio, ako je preminuo…
Problem nastaje i kada nije napisana adresa onog ko šalje, pa pošiljka ne može da mu se vrati.
U Pošti objašnjavaju da se u svakoj radnoj jedinici, rešenjem direktora, formira komisija od tri člana, koja je odgovorna za utvrđivanje i rešavanje njihovog statusa.
Ukoliko je reč o običnom pismu, ono se uništava, dok se preporučene i vrednosne, kao i pošiljke koje sadrže robu i druge predmete čuvaju godinu dana od dana kada ih je pregledala komisija.
Kada su u pošiljkama isprave i druga dokumenta, ona se dostavljaju organu koji ih je izdao ili nadležnom organu opštine na čijoj je teritoriji pošiljka primljena.
Ako se utvrdi da je sadržaj ili deo sadržaja te pošiljke podložan kvaru, Komisija će predložiti da se on odmah uništi ili proda neposrednom pogodbom.
Posle isteka roka koji je predviđen za čuvanje, organizuje se javna prodaja predmeta iz neisporučivih pošiljki, dok se preporučene i vrednosne uništavaju.
Javna prodaja se organizuje najmanje jednom godišnje, odnosno kada se za to ukaže potreba.
Kada je reč o ceni, Komisija procenjuje vrednost sadržaja i utvrđuje početnu cenu, uzimajući u obzir cenu iste ili slične robe u mestu prodaje, ali ona nije fiksna i može biti veća ili manja od početne, što zavisi od potražnje tokom prodaje.
Ove javne prodaje ne donose neke značajnije prihode s obzirom na to da je reč uglavnom o već korišćenoj robi koja se prodaje za simbolične iznose, dok sa druge strane Pošta ima troškove oko angažovanja prostornih i ljudskih resursa.
No, bez obzira o kojoj sumi je reč, u ovom preduzeću ističu da novac ostvaren javnom prodajom artikala stoji na raspolaganju pošiljaocu ukoliko se on javi u roku od godinu dana od isteka roka za čuvanje pošiljke.
Tek po isteku tog roka, novac ostvaren prodajom robe postaje „vanredni prihod“ „Pošte Srbije“.
Nakon završene javne prodaje predviđeno je da se neprodata roba uz saglasnost Kabineta generalnog direktora preduzeća, ustupi bez naknade „trećim licima“ u humanitarne svrhe.
U Pošti nisu mogli da preciziraju koliko neisporučivih pošiljki godišnje ostane u magacinima ovog preduzeća. Kako se navodi, poštanski saobraćaj se obavlja preko radnih jedinica poštanske mreže čije nadležne službe vrše popis neisporučivih pošiljaka, pa se njihov broj razlikuje od jedne do druge radne jedinice.
