Postajemo „deponija“ za hemikalije zabranjene u EU

Srbija je postala deponija za neutrošene zalihe hemijskih sredstava za zaštitu bilja iz Evropske unije. Ministarstvo poljoprivrede bilo upozoreno na hlorpirifos koji je nađen u breskvama koje su vraćene sa granice sa Hrvatskom, ali je ignorisalo tu opasnost, čak je i dozvolilo da se dozvoli uvoz te supstance u Srbiju.

Vest je objavljena na sajtu Evropske komisije, sa naznakom da je tovar iz Srbije potencijalno rizičan, a to nije prvi put da se tako nešto dešava u vezi sa voćem koje je proizvedeno u Srbiji, prenosi Danas online.

Ranije ovog meseca sa granice sa Slovenijom takođe su vraćene breskve jer je konstatovano da sadrže pomenuti pesticid hlorpirifos.

Violeta Josifova, direktorka za razvoj u BioGenesis-u, kaže kako je to bilo očekivano, jer su od strane nadležnih napravljeni koraci koji su neminovno vodili datom ishodu.

„Ministarka Jelena Tanasković je dozvolila interventan uvoz i upotrebu zabranjene aktivne supstance hlorpirifos, koja u Srbiji odavno nije u upotrebi. Deo te supstance je završio u voćarstvu, a nije bilo tome namenjeno, što sada ima za rezultat da Srbiji može biti zabranjen celokupan izvoz voća i povrća“, napominje Josifova.

Ona ističe da se više puta obraćala, kako Ministarstvu, tako i samoj ministarki, sa ciljem da upozori na štetne posledice koje će biti rezultat uvoza nedozvoljenih aktivnih supstanci i ekološkog otpada, ali su ove dopise nadležni ignorisali.

„Srbija je postala deponija za neutrošene zalihe u EU. Uvoze se proizvodi koji su tamo davno ukinuti. Trenutno se ne zna šta od zaliha ima i koliko godina će se to vući po raznim zadrugama i prodavati na crno. Multinacionalne kompanije su sve ono što više nisu stavili na tržište u EU doneli u Srbiju jer im je dozvoljen nekontrolisan uvoz. Time su narušeni mehanizmi tržišne potražnje i ponude“, upozorava direktorka za razvoj u BioGenesis-u.

Nemačka će zabraniti izvoz pesticida štetnih po zdravlje

Josifova ističe da je još jedna greška načinjena dozvolom za registraciju uvoza pesticida na bazi bakra, za potrebe proizvodnje šećerne repe, uprkos tome što nigde u svetu to nije dozvoljeno.

„Na taj način se svake godine devastira između 20.000 i 30.000 hektara plodnih oranica“, pojašnjava naša sagovornica.

Danas je na uvid dobio i dopis iz marta tekuće godine, koji je Josifova uputila na adresu ministarstva, a u kome se upozorava da je hlorpirifos najčešći razog vrćanja voća iz izvoza.

„Sva jabuka koja je vraćena iz izvoza bila zbog hlorpirifosa“, podseća Josifova.

Ona je kako se dodaje iznela i zaključak da Stručni savet za zaštitu bilja zapravo ne sačinjavaju ljudi kompatibilni za te pozicije.