Vesti iz zemlje

21.09.2016. 11:31

RTS

Autor: Nova Ekonomija

Potrošači najviše kupuju na rate čekovima jer nema kamate, ni dodatnih troškova

Statistike govore da se kupci u Srbiji radije odlučuju da na rate kupuju čekovima, nego kreditnim karticama – pre svega jer nema kamate, ni dodatnih troškova.

Iako smo odavno prešli na tastaturu i dodir, u kupovinu se i dalje nose papir i olovka. I koriste više od plastike.

Osim kamata koje se najčešće kreću od 20 do 30 odsto, čekove od zaborava čuvaju i naknade za održavanje kartica, tvrde poznavaoci. Ona se, u zavisnosti od banke i kartice, naplaćuje nekoliko stotina dinara. Ček ne zahteva ni jedno ni drugo.

„Čekovi su stari oblik plaćanja, ali i dalje funkcioniše iz prostog razloga što ga popularizuju veliki trgovinski lanci sa funkcijom odloženog plaćanja. Upravo je ta funkcija čeka, odloženog plaćanja, nešto što ga drži u životu i na neki način pokazatelj je jedne slabe kupovne moći, jer se za te čekove ne kupuje ništa krupno nego stvari za osnovno preživljavanje“, ističe Dušan Uzelac sa portala Kamatica.

U jednom od trgovinskih lanaca potvrđuju da, uz plaćanje kešom i karticom, mušterijama nude i mogućnost plaćanja čekovima, ali ga, kažu, ne ističu u prvi plan. I ne beleže značajnije povećanje.

„Statistika govori da se u samo tri odsto od ukupne kupovine čekovi koriste kao sredstvo plaćanja. Dakle, u odnosu na kartice, nema govora o ekspanziji čekova ili vraćanju čekovima kao dominantnom sredstvu plaćanja“, kaže Nikola Papak, menadžer za korporativne komunikacije kompanije Delez Srbija.

Možda nije dominantno, ali je značajno. Gotovo devet miliona čekova realizovano je prošle godine. S druge strane, od oko milion i stotinu izdatih kreditnih kartica, gotovo 250.000 trenutno nije aktivno.

„Čekovi su potrošnja našeg novca, ali koji ćemo imati u budućnosti, dok su kartice potrošnja trenutnog novca koji smo pozajmili od banke. To je suštinska razlika“, navodi Uzelac.

Dok se nekada čekovima plaćao nameštaj ili bela tehnika, danas se najpre koriste za osnovne potrebe. Najviše ih se ispiše tokom praznika – Nove godine ili Božića, a neretko za letovanje i pred polazak u školu. Banke ih izdaju, prodavnice odobravaju jer drugog izbora nemaju.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.