Povoljne kredite za spas turizma i ugostiteljstva dobijale i marketinške agencije

Veoma povoljne kredite u okviru programa podrške za održavanje likvidnosti usled pandemije namenjene turizmu, ugostiteljstvu i putničkom saobraćaju, koje je Fond za razvoj Republike Srbije dodeljivao ovom najugroženijem delu privrede, dobijale su i marketinške agencije, ali i firma koja se bavi trgovinom tehnikom i muzičkom opremom.

Vlada Srbije je na predlog Ministarstva privrede početkom korona-krize usvojila Program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID-19, koji je kasnije konkretizovan putem Uredbe.

Pozajmice koje se izdaju na ovaj način imaju rok otplate do 36 meseci, koji uključuje grejs period do 12 meseci, po kamatnoj stopi od 1 odsto na godišnjem nivou.

Međutim, u spisku pretežnih šifara delatnosti, na kom se nalaze preduzeća koja smeju da se prijave i na koja se primenjuju posebni uslovi, u međuvremenu su dodati i poslovi koji nemaju direktne veze sa ovim sektorima, poput delatnosti reklamnih agencija (šifra delatnosti 7311) pa i delatnosti smeštajnih ustanova s medicinskom negom, odnosno starački domovi (šifra 8710).

Tako su novac deklarativno namenjen turizmu, ugostiteljstvu i putničkom saobraćaju dobijale i kompanije koje se bave produkcijom reklamnog sadržaja, tržišnim komunikacijama, kao i kompanija „Sky Solutions“ koja trguje tehnikom i muzičkom opremom, a koja je dobila kredit od 30 miliona dinara.

Zajedno sa njima, za marketinške kompanije i ostale firme koje se ne bave turizmom, ugostiteljstvom ili saobraćajem za sada je izdvojeno nešto manje od 50 miliona dinara na 80 sednica Upravnog odbora Fonda.

Miša Relić iz Udruženja noćnih barova i klubova u razgovoru za Novu ekonomiju kaže da je procenat ugostiteljskih firmi koje su dobile kredite od Fonda veoma nizak.

„U Udruženju klubova i barova trenutno ima 83 firmi, a od toga su samo tri firme dobile kredit od Fonda. Dve firme dobile su 20 odsto traženog kredita, a jedna 90 odsto. Ugostiteljstvu je taj program predstavljen kao glavna pomoć, pa mi tako nije jasno kako praktično niko te kredite nije dobio“, naveo je Relić.

Dodaje i da u određenom broju slučajeva Fond na aplikacije firmi nije ni odgovarao da li su zahtevi za kredite prihvaćeni ili odbijeni, a ocenjuje i da je sudbina ugostitelja „vrlo upitna“, zato što „ugostiteljstvo do sada nije dobilo nikakvu direktnu pomoć“.

„Minimalci za zaposlene nisu pomoć, nama koji radimo sa 80 odsto smanjenim kapacitetom je to bukvalno omča oko vrata u vidu doprinosa“, kazao je Relić.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić kaže za Novu ekonomiju da se proces realizacije zahteva podnetih Fondu za razvoj odvija jako sporo.

„Iskustva su dosta loša, po nekim našim saznanjima, negde oko 350 do 400 zahteva je poslato od strane turističkih agencija, a do sada je realizovano samo 61. Program je planiran kao krediti za likvidnost, a mi se trenutno nalazimo u ozbiljnom problemu, računali smo na te kredite kao pomoć jer nam je država to predstavila kao jedini način da se pomogne sektoru„, rekao je Seničić.

On dodaje da su turističke agencije generalno zadovoljne uslovima zaduživanja kod fonda, ali da je taj proces izuzetno spor, kao i da je veliki broj agencija pred zatvaranjem.

„Pogotovo mikro preduzeća koja imaju do pet zaposlenih jer su računali na tih milion do dva miliona dinara kako bi opstali par meseci“, objašnjava Seničić.

On je naglasio da je država saopštila da je oko 200 miliona evra bilo spremljeno za turistički sektor i da su ta sredstva predata Fondu, pa da je samim tim „još čudnije“ što je proces toliko otežan i usporen.

„Moraju prioritet da imaju turistička preduzeća i preduzeća iz oblasti saobraćaja, jer su to delatnosti kojima je posao pao za više od 90 odsto, svi ostali moraju da budu po nekim drugačijim prioritetima“, zaključuje Seničić.

Nikola Momčilović