Koliko šoljica kafe piju građani Srbije i zašto je na tržištu sve više zamena za kafu?

Na osnovu različitih izvora Srbija se ubraja među zemlje sa visokim nivoom konzumacije kafe. Prosečan stanovnik Srbije godišnje popije oko četiri kilograma kafe, što je otprilike oko 600 šoljica godišnje. Kafa koja se konzumira u Srbiji uglavnom dolazi iz zemalja Latinske Amerike, Afrike i Azije koje su i najveći proizvođači. Pravilnikom o kvalitetu kafe koji se primenjuje već dve godine, tržište kafe u Srbiji se promenilo tako što je povećana proizvodnja zamena za kafu. Ove podatke za Novu ekonomiju izneo je Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Najviše kafe u Srbiju se uvozi iz Brazila, Kolumbije, Etiopije, Vijetnama i drugih zemalja koje se bave proizvodnjom kafe.

„Kafa je značajan deo srpske tradicije, a kultura pijenja kafe je duboko ukorenjena u svakodnevnom životu. Najviše se pije turska kafa, zatim espreso i druge vrste kafe, kao što su kapućino i late, posebno u urbanim sredinama. Na tržištu su prisutni visokokvalitetni brendovi kafe, a kafići često koriste specijalizovane mešavine i sveže mlevene kombinacije različitih zrna kafe“, kaže Bogunović.

Uvoz kafe, prema podacima Privredne komore Srbije, nije se mnogo menjao količinom, ali je godinama cena kafe rasla.

Tako je 2018. godine u Srbiju uvezeno 29.256 tona kafe u vrednosti od 62,7 miliona evra, a 2019. godine uvezeno je 31.581 tona kafe u vrednosti od oko 65,5 miliona evra.

Godine 2020, cena kafe za 31.706 tona koliko je uvezeno u Srbiju bila je 62,8 miliona evra, dok je naredne godine za samo 555 kilograma više kafe (32.261 tona), plaćeno 70,8 miliona evra.

Već 2022. godine 30.898 tona uvezene kafe koštalo je 114 miliona evra, dok je prošle godine 30.769 tona uvezene kafe koštalo 115,6 miliona evra, pokazuju podaci Privredne komore.

Situacija sa izvozom kafe po pitanju cene, nije ništa drugačija, pa je tako 2018. godine 1.310 tona izvezene kafe imalo vrednost od sokro 6,5 miliona evra, 2019. godine 1.255 tona je vredelo 6,9 miliona evra, dok je 2020. godine 1.583 tone kafe izvezeno u vrednosti od skoro 8,7 miliona evra.

Vrednost izvezene kafe iz Srbije se 2021. godine nije znatno promenila, pa je tako 1.465 tona kafe vredelo 8,6 miliona evra, dok je već naredne godine 1.742 tone kafe vredelo 12,8 miliona evra.

Prošle godine, 1.612 tona kafe izvezeno je iz Srbije u vrednosti od 14 miliona evra.

„U poslednjih pet godina prosečno se godišnje uveze 31.079 tona kafe sa prosečnom vrednošću od 82 miliona evra. U navedenom periodu uočava se promena u strukturi količinskog uvoza kafe tj. smanjuje se učešće nepržene kafe, u odnosu na prženu kafu. Naime, 2018. godine učešće nepržene kafe u uvozu je iznosio 86,9 odsto, a pržene 13,1 odsto, dok je u 2023. učešće nepržene kafe u ukupnom uvozu iznosio 73,1 odsto, a pržene kafe 26,9 osto“, navodi Bogunović.

470 privrednih subjekata koji prerađuju čaj i kafu

U Srbiji postoji registrovanih 470 privrednih subjekata čija je šifra delatnosti 1083 odnosno prerada čaja i kafe, od čega je 167 privrednih društava i 303 preduzetnika.

Prema rečima Bogunovića, s obzirom na rastuće cene sirove kafe na globalnom tržištu, a koje su rezultat različitih faktora, poput klimatskih promena, smanjenja proizvodnje u zemljama proizvođačima kafe, kao i geopolitičke situacije, cena transporta, logistike, rasta troškova proizvodnje i radne snage, „svi proizvođači u Srbiji se suočavaju sa izazovima u održavanju konkurentnosti“.

„U tom kontekstu male kompanije koje se bave prženjem kafe u nekim segmentima mogu imati manje troškova u odnosu na velike sisteme. Takođe, mali proizvođači mogu lako promeniti recepture i mogu napraviti nove proizvode u skladu sa potrebama na tržištu pa tako mogu da razmotre različite opcije kako bi održale svoju profitabilnost (na primer da ponude proizvode koji koriste kafu kao sastojak poput kafe u prahu sa aromama –cimet, vanila, specijalnih napitaka ili kafe sa začinima)“, ističe Bogunović.

Kako dodaje,  mogu postojati tržišne prilike za proizvodnju alternativa za kafu – napici poput kafe na bazi cikorije koja se koristi kao zamena za kafu.

Ovakvi napici su, kako je kazao, obično jeftiniji za proizvodnju i mogu biti atraktivna opcija za one koji žele da smanje troškove.

„Jedan od načina jeste i prodaja u posebnim lokalima proizvoda nižih cenovnih kategorija, ali isto tako i prodajom kvalitetnijih mešavina kafe za korisnike sa visokim zahtevima u pogledu kvaliteta i inovativnosti proizvoda“, ističe Bogunović.

Šta utiče na cenu

Akciza na kafu je 108,06 dinara po kilogramu. Ona je samo jedan od faktora koji utiče na formiranje cene kafe. Ona je vid poreza koji utiče na krajnju cenu kafe koju potrošači plaćaju ali koliko akciza tačno utiče, zavisi od nekoliko faktora kao što su obračunate marže proizvođača i distributera, količina uvoza i proizvodnje i vrste kafe i segmenta tržišta.

„Ako proizvođači koriste uvoznu sirovu kafu, akciza se obračunava na uvoznu cenu. Na pržionice kafe to znači da će se proizvodni trošak povećati, pa bi to moglo povećati cenu kafe u prodaji. Kod lokalne proizvodnje, situacija može biti slična, jer i oni mogu biti pogođeni rastom troškova“, objašnjava Bogunović.

Dodaje i da visina akcize može više uticati na jeftinije vrste kafe koje se kupuju u većim količinama, dok premium ili specijalne vrste kafe mogu imati manji efekat povećanja cene, jer su i druge komponente njihove cene (kao što su kvalitet, poreklo, brend) značajni faktori u određivanju cene.

Akciza se obračunava na osnovnu cenu sirove kafe ili kafe koja je već pržena i pripremljena za prodaju.

Sem akcize, kako ističe predstavnik Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, na poskupljenje kafe uticali su i logistički skok cene, rast cene kafe na međunarodnim berzama, slabiji prinosi u zemljama u kojima se proizvodi usled klimatskih promena (suše i prekomerne padavine), prekinute trgovačke rute izazvane ratnim dejstvima, rast cena radne snage kao i manjak radnika, ali i rast cene energenata.

Na koji način tržište kafe promenilo u poslednjih 10 godina?

Tržište kafe u Srbiji prošlo je kroz nekoliko značajnih promena poslednjih 10 godina. One su uglavnom izazvane pod uticajem različitih faktora, kao što su ekonomska situacija, promene u potrošačkim navikama, cena kafe na globalnom tržištu, ali i različite regulatorne promene, objašnjava Bogunović za Novu ekonomiju.

„Rast cene kafe na globalnom tržištu su u poslednjih nekoliko godina uslovile i rast cena na tržištu Srbije. Cene su porasle zbog klimatskih promena u zemljama proizvođačima (Brazil, Kolumbija), smanjenja prinosa, pada kvaliteta kao i globalnih ekonomskih i logističkih problema, uključujući i pandemiju COVID-19 koja je omela lance snabdevanja. Ove promene dovele su do povećanja cene uvoza kafe u Srbiju, što je imalo direktan uticaj na maloprodajne cene“, kaže on.

Pored toga, uvoznici i distributeri su morali da se prilagode tržištu pa su u nekim slučajevima količine uvoza bile nešto smanjene, dok su neki proizvođači i distributeri prešli na jeftinije vrste kafe, kao što je robusta, koja je jeftinija od arabike.

Kako ističe Bogunović potrošačke navike su se promenile godinama, pa je tako sve više potrošača koji preferiraju prženu kafu sa specifičnim poreklom koja je skuplja, ali nudi „bolji ukus i iskustvo“.

„Javlja se i porast tržišta instant kafe i jeftinijih varijanti. S obzirom na povećanje cene kafe porasla je i potrošnja jeftinijih verzija, kao što su instant kafe i kafe nižeg kvaliteta, koje se prave od robuste. Instant kafa je mnogo jeftinija i lako dostupna što je i odgovor na rastuće troškove sirove kafe. Mnogi potrošači su se okrenuli jeftinijim alternativama“, napominje on.

Da bi se lakše nosili sa rastućim troškovima proizvođači su počeli da nude proizvode kao što su kafa u kapsulama i različite kafene mešavine. Ovi proizvodi su često skuplji od obične kafe, ali su popularni zbog praktičnosti i inovativnog načina pripreme.

Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, zamena za kafu, kao i srodnih proizvoda je stupio na snagu 31. maja 2023. godine i postavio je specifične standardne za kvalitet i sastav proizvoda koji se prodaju kao kafa ili zamena za kafu. Glavni cilj ovog Pravilnika bio je da reguliše tržište i poboljša kvalitet kafe i njenih zamena. Pravilnikom je precizirano šta je tačno kafa a šta su proizvodi od kafe i zamena za kafu.

Kako je istakao Bogunović kao posledica donošenja pravilnika povećana je proizvodnja zamena za kafu, primećen je porast proizvoda koji koriste kafu kao sastojak, povećana je potrošnja instant kafe i proizvoda na bazi kafe ali je i ograničena ponuda nekvalitetnih proizvoda.

„Proizvodi koji koriste kafu ili zamene za kafu postali su raznovrsniji, a tržište je sada obuhvatilo proizvode kao što su aromatizovane kafe, kafe u kapsulama i zamene za kafu, poput cikorije i ječma. Takođe, Pravilnik je pomogao u boljoj regulaciji kvaliteta i smanjenju broja lošijih proizvoda na tržištu, ali je i podstakao razvoj alternativa kafi, kao odgovor na visoke cene kafe“, kazao je Bugunović.

Sa karamelom, vanilom ili obična crna: Omiljeni ukusi kafe za ispijanje u kancelarijama