‘Pravosuđe neefikasno, sudije i tužioci zastrašeni jer vlast vrši pritisak na njih’

U četvrtom izveštaju o stanju u pravosuđu, koga je Savet za borbu protiv korupcije juče predstavio u beogradskom Medija centru, na 27 stranica pobrojani su sistemski problemi pravosudnog sistema Srbije, zbog kojih Savet zaključuje da je on zavisan i neefikasan.

Članica Saveta, Jelisaveta Vasilić, rekla je na konferenciji za medije da su nalazi i preporuke izveštaja Vladi Srbije poslati krajem marta, ali nikakav odgovor nije stigao ni od Vlade ni od Ministarstva pravde.

Upravo je Ministarstvo pravde, prema izveštaju Saveta, najviše podbacilo kao nosilac posla u radu na Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije i donošenju akcionih planova, pa se u izveštaju navodi da ono „ne shvata značaj reforme pravosuđa, suzbijanja korupcije i zaštite osnovnih ljudskih prava.“

Savet je kao zabrinjavajuću činjenicu naveo to što čak i ljudi koji rade u pravosuđu smatraju da ono nije nezavisno. Tako 25% sudija, 33% tužilaca i oko 60% advokata imaju utisak da sudije i tužioci nisu nezavisni i samostalni. Istovremeno, prema istraživanju agencije Ipsos, čak 80% građana ne veruje da je pravosuđe slobodno od politike i drugih interesnih uticaja.

Kao jedan od najvećih problema Savet izdvaja konstantan pritisak izvršne vlasti na pravosuđe: kroz nastupe u medijima, komentarisanje predmeta u toku, premijerove najave žestokih akcija, ocene ministra unutrašnjih poslova da su dokazi veoma snažni i prikazivanje poligrafskog testiranja kao najbitnijeg dokaza.

„Svaka takva izjava predstavlja upustvo i upozorenje šta i kako tužioci i sudije moraju da rade da bi zadovoljili one iz izvršne vlasti od kojih im zavisi egzistencija“, stoji u izveštaju.

Kao primere uticaja politike Savet navodi slučajeve „kada premijer naziva Miroslava Miškovića kriminalcem, kada Dragoslava Kosmajca naziva najvećim narko dilerom iako još nije ni započeo krivični postupak“, kada govori „o Siniši Malom koji nije ni za šta kriv“ ili javno komentariše slučaj helikopter i kaže da nije bilo krivice u postupku ministra ni generala, čime ih unapred oslobađa svake odgovornosti.

U izveštaju je navedeno da se Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, kao najviši organi pravosuđa, ne bave zaštitom sudija i tužilaca od političara, zbog čega su oni zastrašeni.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić je rekao da su, prema njegovom iskustvu, u pravosuđu izraženi apatija i strah. Kao uzrok navodi to što je većini poštenih sudija „svega dosta“ jer znaju da ako na bilo koji način iskorače čeka ih tabloidizacija i pravljenje afera.

Među obrađenim primerima zastrašivanja Savet izdvaja slučaj sudije Vladimira Vučinića, nekadašnjeg predsednika Specijalnog suda u Beogradu, koji je predsedavao sudskim većem u postupku protiv Miroslava Miškovića. Nakon odluke da privremeno vrati pasoš Miškoviću, sudija Vučinić je bio pod pritiskom da izmeni odluku, a predsednik Višeg suda u Beogradu mu je pretio da će ga smeniti sa mesta predsednika odeljenja i vratiti na redovne krivične predmete.

U izveštaju je naveden i sudski postupak u kome je jedan od učesnika Andrej Vučić, brat premijera Aleksandra Vučića, a u kome je došlo do izuzeća postupajuće sudije.

„Predsednik suda je po hitnom postupku izuzeo sudiju zbog odugovlačenja, iako to nije razlog zbog koga se može izuzeti sudija u smislu Zakona o parničnom postupku, što znači da je predsednik suda doneo protivzakonito rešenje o izuzeću“, piše u izveštaju Saveta.

Savet navodi da ovi slučajevi ukazuju da su predsednici sudova „izvršitelji onoga što političari govore“ i postavlja pitanje „da li u našoj zemlji treba da postoji sud i tužilaštvo ako imamo izvršnu i zakonodavnu vlast, koja tuži, vodi postupak, izvodi dokaze, ceni ih i presuđuje.“

Prema rečima Jelisavete Vasilić pravosuđe će biti zavisno, uplašeno i neažurno sve dok se izvršna vlast prema pravosuđu ponaša sa omalovažavanjem, nipodoštavanjem i zastrašivanjem.

Savet u izveštaju kaže da se u Srbiji donose loši zakoni koji se veoma teško primenjuju i često menjaju, pa je tako u roku od pet godina Zakon o sudijama menjan 12 puta što jasno upućuje da su na zakonima radili nedovoljno stručni ili neiskusni ljudi koji ne znaju da usklade zakone sa životom.

Pritom, između Vlade kao izvršne i Skupštine kao zakonodavne vlasti postoji potpuno partijsko jednoumlje tako da se skoro nikada nije desilo da se ne usvoji zakon koji predloži Vlada ili poslanik iz vladajuće stranke. Kao posledica zakoni su u 80% slučajeva donešeni po hitnom postupku, bez stručne javne rasprave.

Prema nalazima Saveta takvi zakoni su koruptivni jer daju mnogo moći malom krugu ljudi, što se najbolje vidi u slučajevima privatizacije, gde su članovi Vlade ti koji odlučuju o načinu prodaje državne imovine bez kontrole i transparentnosti, zbog čega su mnogi ugovori o raspolaganju državnom imovinom tajni.

„Kod tajnosti ugovora je veoma bitno da li se tajnošću skriva pranje novca, nezakonitost ugovornih odredbi ili štetnost ugovora u cilju korupcije (Beograd na vodi, Er Srbija, Fijat, Železara, niz ugovora o otuđenju poljoprivrednog zemljišta itd.)“, navedeno je u izveštaju.

Savet kao problem ističe to što u Srbiji postoji veliki broj nerešenih sudskih predmeta. Reforma sudstva nije dala rezultate niti učinila pravosuđe efikasnijim, pa je tako na početku reforme iz 2009. godine bilo ukupno 1.318.059, na kraju 2014. godine 2.849.360, a na kraju 2015. godine 2.837.468 nerešenih predmeta. Do blagog poboljšanja je došlo nakon što je predsednik Vrhovnog kasacionog suda doneo Program rešavanja starih predmeta.

Miroslava Milenović, članica Saveta, kaže da pravosuđe i dalje nema budžet odvojen od izvršne vlasti, pa su računi mnogih sudova tokom 2015. godine bili u blokadi – ukupno dugovanje sudova za prvu polovinu 2015. je bilo skoro 840 miliona dinara.

„Ne može se budžet sudova i tužilaštava planirati u kancelarijama trezora i Ministarstva finansija, na takav način se nigde na svetu ne radi“, rekla je Milenović na jučerašnjoj konferenciji.