Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti pred poslanicima

Prema njenim rečima, osnovni cilj Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti je da svakome obezbedi poštovanje osnovnih prava i sloboda, a posebno prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Obrazlažući zakon u parlamentu, Kuburović je istakla da će se njegovim donošenjem ispuniti više ciljeva, medju kojima je proširivanje i preciziranje nadležnosti i ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja kao nezavisnog državnog organa i uskladjivanje sa relevatnim dokumentima EU. 



Jedna od najznačajnijih novina koja se odnosi na lice na koje se podaci odnose vezana je za podnošenje pravnih sredstava ako se vrši obrada njegovih podataka o ličnosti, rekla je Kuburović. 



Po važećem zakonu, kaže, lice je imalo pravo žalbe Povereniku, ako smatra da rukovalac ne obrađuje njegove podatke u skladu sa zakonom, a ako je nezadovoljan odlukom Poverenika, mogao je da pokrene upravni spor. 



Sada se predviđa čitav niz različitih mogućnosti za zaštitu prava, pri čemu je moguće podneti više pravnih sredstava. Pre svega, može se podneti prigovor rukovaocu na obradu podataka, ali i podneti pritužba Povereniku. Protiv odluke Poverenika, odnosno u slučaju da takva odluka nije doneta u roku od 60 dana od dana podnošenja pritužbe, može da se pokrene upravni spor. 



Isto tako, a nezavisno od drugih postupaka može se ostvariti i neposredna sudska zaštita, a na kraju, izričito je propisano i pravo na naknadu štete, koje podrazumeva da lice koje je pretrpelo materijalnu ili nematerijalnu štetu zbog povrede odredaba zakona ima pravo na novčanu naknadu ove štete od onoga koji je štetu prouzrokovao, istakla je ministarka. 



Ukazala je da su Predlogom zakona detaljno uređeni poslovi Poverenika, kao nezavisnog nadzornog tela, preciziran je njegov nezavisan status, a detaljno su uređene njegove nadležnosti. Poverenik pre svega obavlja inspekcijske poslove, ali, pored toga, ima ovlašćenja da preduzme odgovarajuće korektivne mere, obezbeđuje primenu zakona, a obavlja i poslove međunarodne saradnje. 



Predloženim rešenjem će se, kaže, urediti postupak ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti, kao i odgovornost u slučaju kršenja prava lica na koje se podaci odnose. Ona je dodala da će se potpunije urediti bezbednost podataka o ličnosti, tako što se propisuje veći broj mera zaštite podataka o ličnosti, kao i postupak u slučaju da do povrede bezbednosti ipak dodje. 



Takodje, uvodi se obaveza analize rizika pre započinjanja radnji obrade, a ako je rizik visokog nivoa propisuje se neophodnost traženja mišljenja nadzornog organa. 



Ministarka ističe da se prvi put jasno propisuju posebne odredbe koje se odnose samo na nadležne organe, čime se obezbedjuje zakonitost njihovog postupanja. 



Kada je reč o novinama, Kuburović kaže da se za razliku od sada važećeg zakonskog rešenja, prema kome se pristanak može dati isključivo u pismenom obliku ili usmeno na zapisnik, što je u primeni zakona izazivalo velike probleme, pojam pristanka je sada precizno definisan i značajno proširen. 



Veliki broj odredaba zakonskog predloga odnosi na obradu organa vlasti, kaže Kuburović i dodaje da je propisivanjem tih odredbi veoma važno jer se, sa jedne strane obezbeđuje dalje unapređenje dostignutih ljudskih prava u ovoj oblasti, a sa druge strane postoji potreba za ograničenjem nekih od tih prava, imajući u vidu bezbednosne izazove koji se javljaju u današnje vreme. 



Prema njenim rečima, za razliku od važećih zakonskih rešenja, predviđeno je više mogućnosti za prenos podataka u drugu državu ili međunarodnu organizaciju, pri čemu treba naglasiti da u svakoj od mogućih situacija postoje jasno propisani uslovi koji moraju biti ispunjeni, dodala je ona.