Predsednik DRI: Najveći deo nepravilno potrošenog novca koncentrisan u nekoliko velikih javnih preduzeća – lider Srbijagas

Najveći deo nepravilno potrošenog javnog novca koncentriše se u nekoliko velikih javnih preduzeća i gradskih sistema. Najveći iznosi su utvrđeni kod velikih javnih preduzeća, posebno tamo gde se nabavke sprovode bez propisanih postupaka. Kao primer se izdvaja JP Srbijagas, sa nepravilnostima vrednim više desetina milijardi dinara, ali i druga velika preduzeća, kaže za N1 Ivica Gavrilović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor.

Sprovođenje javnih nabavki predstavlja, bar koliko je javnosti poznato – izvor najvećih nepravilnosti sa kojima se revizori DRI sreću u svom radu. Predsednik DRI Ivica Gavrilović kaže da približna vrednost utvrđenih nepravilnosti u javnim nabavkama u revizijama sprovedenim u 2025. iznosi oko 67 milijardi dinara.

„Kao i 2020. godine, podaci iz najnovijih izveštaja pokazuju koncentraciju nepravilnosti kod malog broja velikih subjekata. Kod četiri subjekta revizije skoncentrisano je 80 odsto ukupno utvrđenih nepravilnosti“, ukazuje on.

Najveći deo utvrđene vrednosti odnosi se, dodaje, na nabavke sprovedene bez zakonom propisanog postupka, propuste u konkursnoj dokumentaciji i izvršenju ugovora.

„JP „Srbijagas“ Novi Sad je apsolutni lider po vrednosti nepravilnosti sa čak 39,84 milijarde dinara nabavki sprovedenih bez ikakvog postupka. Ovaj iznos čini skoro 60 odsto ukupnih nepravilnosti. Kod Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine utvrđene su nepravilnosti u iznosu od preko pet milijardi dinara, kod Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda evidentirano je ukupno 4,73 milijarde dinara a kod Grada Kragujevca 4,73 milijardi dinara. Ovi iznosi predstavljaju utvrđene nepravilnosti u postupcima, što ne znači da je u svakom slučaju nastala direktna novčana šteta, već da su uočeni rizici koje je potrebno otkloniti“, navodi Gavrilović.

Šta su najveći problemi opština i gradova iz ugla revizora?

Iz ugla revizora, lokalne samouprave se najviše suočavaju sa dva sistemska problema: nedovoljno razvijenim finansijskim upravljanjem i kontrolom (u značajnom broju gradova i opština interna revizija uopšte nije uspostavljena) i nepotpuno evidentiranom javnom imovinom.

Sa naplatom kojih prihoda lokalne samouprave imaju najviše problema – je li to i dalje porez na imovinu?

Kada je reč o prihodima, porez na imovinu i dalje predstavlja najveći izazov – u pojedinim sredinama naplata je vrlo niska, a često se ne koriste sve zakonom propisane mere prinudne naplate. Na primer, Opština Surdulica je u 2024. godini imala vrlo nizak procenat naplate potraživanja poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige (25%) i obveznika koji vode poslovne knjige (17%) i nizak procenat ostvarenja u odnosu na plan (57%). Problemi postoje i kod naplate komunalnih taksi i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta.

Na šta se na lokalu „rasipa“ najviše novca?

Što se tiče trošenja, najveće nepravilnosti novca javljaju se u javnim nabavkama i rashodima za zaposlene. Utvrđene su nabavke bez sprovedenog postupka, nedovoljan nadzor nad izvršenjem ugovora i troškovi koji premašuju ugovorene iznose. Pored toga, uočene su više isplaćene plate i značajni iznosi isplaćeni kroz socijalna davanja, gde se „solidarna pomoć“ ponekad koristi kao prikriveno povećanje plata, suprotno propisima.
U većini slučajeva reč je o slabostima u sistemu i nedovoljnoj primeni internih kontrola.

Imate li podatak koliko su korisnici javnih sredstava tokom 2024. (među kontrolisanim subjektima) isplatili više novca na ime plata?

Prema izveštajima DRI za revizije sprovedene 2025. godine, korisnici javnih sredstava su u 2024. godini više isplatili preko 420 miliona dinara na plate i dodatke, dok se gotovo 800 miliona dinara odnosi na nepravilnosti u socijalnim davanjima koja su često služila kao prikriveno uvećanje primanja.
Najznačajnije nepravilnosti su:
• u nauci, prosveti i pravosuđu – primena uvećanih osnovica, dodatnih koeficijenata, isplate za „posebne rezultate“ i prekovremeni rad bez osnova, kao i isplate na osnovu odluka koje više nisu važeće;
• u zdravstvu – više isplaćene plate i nepravilne stimulacije iz sopstvenih prihoda;
• u komunalnim delatnostima – pogrešni obračuni osnovnih zarada i njihovih uvećanja;
• u lokalnim samoupravama – preko 35 miliona dinara više isplaćenih plata i 793,9 miliona dinara spornih socijalnih davanja (solidarna pomoć) koja se često koriste kao zamena za bonuse;
• u pojedinim javnim preduzećima – isplate iznad zakonskih limita, uključujući i primere prekoračenja maksimalne zarade u javnom sektoru.
Značajan deo ovih nepravilnosti nastao je zbog različitih tumačenja propisa i nedovoljne kontrole.

Kod revizija svrsishodnosti DRI je, između ostalog, analizirala i korišćenje službenih automobila, skrininge za rak dojke, bezbednost visećih mostova, probleme zbog napuštenih životinja… Koje od ovih revizija su donele najznačajnije konkretne rezultate „na terenu“?

Na osnovu merenja efekata, može se reći da je nekoliko revizija svrsishodnosti donelo veoma merljive finansijske uštede, promene u javnim politikama i direktne koristi za građane „na terenu“.
Najznačajniji konkretni rezultati zabeleženi su u sledećim oblastima:
1. Zdravstvo: Ogromne uštede na reagensima i uređenje lista čekanja
– Laboratorijski materijal: Revizija finansiranja sanitetskog materijala dovela je do uštede od 6,85 milijardi dinara u periodu 2020–2022. godine. Ovo je postignuto uvođenjem centralizovanih javnih nabavki reagenasa preko RFZO i boljom kontrolom zaliha.
– Liste čekanja: U realnom vremenu su ažurirane liste čekanja za operacije kuka i kolena. U UKC Vojvodina je sa lista brisano 206 pacijenata koji su tamo stajali godinama (od 2016.), dok su u UKC Srbija ispravljeni pogrešni podaci, čime su liste postale transparentnije.
2. Socijalna zaštita: Veća dostupnost usluga za decu
– Lični pratilac deteta: Nakon revizije i datih preporuka, broj dece koja koriste ovu uslugu u Beogradu i Kragujevcu povećan je za 32%. U Kragujevcu i Apatinu su liste čekanja za ovu uslugu potpuno ukinute.
3. Infrastruktura i bezbednost: Manje pružnih prelaza
– Pružni prelazi: Broj prelaza preko pruge smanjen je sa 2.121 na 2.072, uz demontažu 21 putnog prelaza. Ostvarene su uštede od 136 miliona dinara na ime održavanja prelaza u periodu 2020–2023. godine.
4. Ekonomski poslovi: Povraćaj novca u budžet i uštede na grejanju
– Podrška preduzetništvu: Kroz kontrolu programa za početnike u poslovanju, u budžet je do januara 2025. godine vraćeno 17,4 miliona dinara bespovratnih sredstava koja su nepravilno korišćena, dok je još 34 miliona u postupku povraćaja.
– Snabdevanje toplotnom energijom: U Beogradu su ostvarene koristi za građane u iznosu od 182 miliona dinara kroz prelazak na naplatu grejanja prema potrošnji za preko 5.700 stanova.
– Pošumljavanje: Povećana je površina pošumljenog zemljišta za 321 hektar, dok je šteta od bespravne seče drveća duž administrativne linije sa KiM smanjena za 123 miliona dinara.

DRI je više puta ukazivala da u pojedinim kontrolisanim preduzećima, odnosno ustanovama rade direktori koji su u statusu v.d. duže od zakonom propisanog roka. Imate li povratne podatke – koliko takvih kontrolisanih subjekata nije postupilo po preporuci DRI?

Što se tiče javnih preduzeća subjekti formalno postupaju po preporukama time što obaveštavaju osnivače i pokreću inicijative za imenovanje, ali konačne odluke zavise od državnih organa. Produženi v.d. status direktora daleko preko zakonskog roka od godinu dana, nije vezan samo za javna preduzeća već predstavlja problem koji se javlja u gotovo svim delovima javnog sektora. Najizraženiji je u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, gde su direktori u v.d. statusu u većini ustanova (u pojedinim slučajevima i više godina, rekord drži Opšta bolnica Ćuprija sa 10 godina v.d. stanja). Slično, u domovima za decu i omladinu većina rukovodilaca je bez punog mandata (najduži vd status je 7 godina i 5 meseci – Dom za decu i omladinu Negotin).

Ko su „najveće trošadžije“ javnih sredstava u smislu nepravilnog i prekomernog trošenja – jesu li to lokalne samouprave, javna preduzeća… može li, uopšte, da se generalizuje?

Iako se nepravilnosti javljaju u svim delovima javnog sektora, izveštaji DRI pokazuju da se najveći deo nepravilno potrošenog novca koncentriše u nekoliko velikih javnih preduzeća i gradskih sistema. Najveći iznosi su utvrđeni kod velikih javnih preduzeća, posebno tamo gde se nabavke sprovode bez propisanih postupaka. Kao primer se izdvaja JP „Srbijagas“, sa nepravilnostima vrednim više desetina milijardi dinara, ali i druga velika preduzeća.

Kakva je situacija po tom pitanju na lokalu?

Kod lokalnih vlasti uočavaju se visoki iznosi nepravilnosti u velikim administrativnim i investicionim sistemima (pojedini sekretarijati, kapitalne investicije, veliki gradovi). U lokalnim javnim i javnim komunalnim preduzećima, preko dve trećine nepravilnosti koncentrisano je u svega nekoliko preduzeća Beograda, dok u zdravstvu dominiraju pojedine velike ustanove.

Zaključak je da, iako broj opština i ustanova sa nepravilnostima jeste velik, finansijske najveće nepravilnosti dolaze od nekoliko ogromnih sistema.

Možete li da ocenite, iz dosadašnjeg rada, koliko su nepravilnosti u poslovanju kontrolisanih subjekata sa kojima se revizori sreću u svom radu, rezultat neznanja, a koliko namere?

Izuzetno je teško precizno utvrditi, a naročito dokazati lošu nameru zbog kompleksnosti poslovanja subjekata revizije. Ipak, dosadašnje iskustvo pokazuje da je većina nepravilnosti plod nenamernih grešaka, odnosno neznanja, nedovoljne pažnje rukovodstva ili nedovoljno obučenog kadra. Upravo zato značajan deo preporuka DRI usmeren je na obuke, jačanje procedura i prevenciju ponavljanja istih propusta.

Čak 6,3 milijarde dinara dodeljeno sportskim savezima mimo procedure