Srpsko vino konkurentno po kvalitetu, ali ne i proizvedenim količinama

Prema medijskim izveštajima, zemlje koje su vodeće kada je u pitanju proizvodnja vina smanjuju površine pod vinovom lozom, a kao najčešći razlozi navode se ekstremni klimatski uslovi koji su sve češći, promene navika mlađih generacija (odnosno sve manja potrošnja), kao i visoke cene vina.

Kada je u pitanju domaća vinska industrija, iz PKS za portal N1 navode da se ona nalazi u fazi vidljive transformacije, te da se sve više ulaže u jačanje brenda, kvaliteta, savremeni dizajn, pakovanje i marketing, kako bi se vina bolje pozicionirala i na domaćem i na inostranom tržištu.

Ističu i da je razvoj sektora podržan investicijama kroz subvencije, modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i aktivniju promociju izvoza.

Ipak, kako kažu, u situaciji kada je potrošnja vina u Srbiji oko 15 litara po stanovniku godišnje, što je ispod proseka većine evropskih zemalja.

Prema podacima PKS-a, prosečna proizvodnja vina u Srbiji je oko 30 miliona litara na godišnjem nivou.

Uz to, Srbija kada je u pitanju vino beleži negativan spoljnotrgovinski bilans, jer je uvoz vina više nego dvostruko veći od izvoza.

Tako je Srbija tokom 2025. godine izvezla vino u vrednosti od 22,6 milion evra, dok je realizovan uvoz bio u vrednosti od 47,7 miliona evra.

Posmatrano po zemljama, tokom prošle godine je najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije, zatim Francuske, Italije i Španije, a najveća količina vina izvezena je u Rusiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Kinu i Austriju.

Kada je u pitanju perspektiva domaćeg vinarstva na svetskom tržištu, stručnjaci u ovoj oblasti saglasni su da Srbija ima konkurentnost kada je u pitanju kvalitet vina, ali da je količina ono što pravi problem.

Prema podacima Privredne komore Srbije, naša zemlja raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa.

Navode i da se, prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji bavi više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da je tokom prošle godine poslovalo oko 500 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina.

Aleksandar Petrović, profesor sa Katedre za tehnologiju konzervisanja i vrenja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, takođe kaže da je kvalitet i belih i crvenih vina koje se proizvode u Srbiji poslednjih 15-20 godina značajno poboljšan, te da na tom polju apsolutno ne odstupamo od konkurencije.

“To su baš vidne razlike, da se to bukvalno u čaši vidi iz godine u godinu. Više nemamo tih dečjih bolesti koje su davno prevaziđene što se ovog posla tiče”, kaže profesor.

Međutim, problem kod izvoza su, kako navodi, male količine.

“Grožđe je osnovna sirovina za proizvodnju vina. Da biste imali sirovinu da proizvodite i količine, ali, naravno, ne nauštrb kvaliteta, površine se moraju podizati, posebno nekih autohtonih sorti, koje praktično svet nema. E sad, problem je što imamo malo vina od tih sorti. U svetu je puno šardonea, kabernea, merloa, i mi imamo dobrog vina tih sorti, ali u pogledu izvoza i turističkog aspekta interesantno je da se svetu ponudi nešto novo. Naša prednost je upravo u tome da se napravi prodor s ovim autohtonim sortama koje bi bile upečatljive i kod nas i koje bi bile prepoznatljive u svetu”, objašnjava sagovornik portala N1.

Radnike „Vino Župa“ sačekale zaostale plate i neoverene zdravstvene knjižice- objašnjenja tražili pred fabrikom