Predstavljen paket za pomoć privredi vredan 5,1 milijardi evra

Ministar finansija SIniša Mali objavio je danas da će paket ekonomskih mera za podršku privredi zbog krize izazvane koronavirusom biti vredan 5,1 milijardu evra (608,3 milijarde dinara), što je polovina godišnjeg državnog budžeta i 11% bruto-domaćeg proizvoda (BDP).

On je na konferenciji za novinare naveo da su mere pretežno namenjene očuvanju postojećeg nivoa zaposlenosti i kao pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima.

Finansiranje mera će se vršiti iz postojeće budžetske rezerve, zaduživanjem na domaćem i stranom tržištu kapitala, ali Mali nije rekao kakva će raspodela ovih troškova biti, odnosno sa koliko će koji od navedenih izvora učestvovati u finansiranju paketa. Jedino što je Mali napomenuo jeste da nivo javnog duga neće biti veći od 60%. 

Prve mere tiču se poreske politike i za njih će biti namenjeno 1,3 milijade evra, putem odlaganja plaćanja poreza na zarade i doprinose u periodu trajanja vanrednog stanja a ne manje od tri meseca, odlaganja plaćanja poreza na dobit u drugom kvartalu tekuće godine i oslobađanja od plaćanja PDV-a za sva preduzeća koja su na neki način donirala zdravstvenim naporima za kontrolu bolesti.

Država će te obaveze početi da naplaćuje od januara 2021. godine, a privredni subjekti će ovako nastala dugovanja moći da isplate u 24 mesečne rate.

Drugi paket mera se odnosi na direktnu pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima koja, kako Mali navodi, zapošljavaju 900.000 ljudi u Srbiji. Ta preduzeća će dobiti za sve svoje radnike po tri mesečne plate u minimalnom iznosu, odnosno oko 90.000 dinara po zaposlenom direktno na račun. Prva „rata“ te pomoći se može očekivati sredinom maja.

Takođe, za zaposlene u velikim preduzećima koji su usled krize dobili otkaz, država će plaćati 50% plate za osiguranje od nezaposlenosti, obzirom da su poslodavci dužni da barem tri meseca uplaćuju 60% prethodne plate.

Kao treće, država će kroz Fond za razvoj izdvojiti 2,2 milijarde evra za direktnu podršku likvidnosti sistema, koji će se plasirati putem jeftinih kredita privredi, poljoprivrednim gazdinstvima i zadrugama, po kamatnoj stopi od 1%.

Mali je rekao i da se trenutno sa komercijalnim bankama pregovara o garantnim šemama u iznosu od dve milijarde evra, putem kojih bi država garantovala vraćanje kredita za obrtna sredstva i likvidnost. 

Svi programi će se primenjivati samo na preduzeća koja od početka vanrednog stanja nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10%, a ministar nije isključio mogućnost dodatne pomoći pojedinačnim sektorima koji su najteže pogođeni krizom „bilo da su to ugostitelji, povrtari, mlekari“. 

Srbija će „nakon krize“, kroz četvru meru, svakom punoletnom građaninu isplatiti bespovratnu pomoć od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, što će državu koštati oko 700 milijardi dinara.

Kompanijama će biti omogućeno da izdaju korporativne obveznice, a država će u njih potencijalno investirati kada bude videla ponudu ovih hartija od vrednosti, dodaje Mali. Ministar je najavio i skoru promenu regulative koja bi preduzećima omogućila ovaj vid finansiranja u budućnosti.

Na konferenciji je takođe rečeno da su privrednici, ekonomisiti i različita poslovna udruženja davali preporuke, a da je 90% najvažnijih uvršteno u paket mera.

Mali je podsetio da ovo nisu jedini mere koje je Srbija preduzela u trenutnoj zdravstvenoj krizi, pored penzija, moratorijuma na otplatu kredita i povećanja plata zdravstvenim radnicima, dodao je da u javnom sektoru neće biti smanjenja plata ili  otpuštanja, kao i da će država „poštovati sve obaveze prema privrednim subjektima iz postojećih ugovora“,

Mali je kazao da očekuje da sa ovim merama Srbija „nakon završetka krize u što kraćem vremenu stane na noge i nastavi da raste po stopama kakve su bile pre par nedelja“.