U Srbiji posluje 350 hiljada malih i srednjih preduzeća koja zapošljavaju 850 hiljada ljudi. Vlada od njih očekuje da budu nosilac ekonomskog razvoja i da do 2020. zaposle još 100 hiljada ljudi. Pred kraj godine, koja je proglašena godinom preduzetništva, proceniće se urađeno i videti šta treba menjati. Preduzetnici kažu da ima poboljšanja, ali se žale da im i dalje rad otežava komplikovana administracija, previsoki porezi i drugi nameti, kao i da često imaju problema da naplate isporučenu robu ili uslugu.
Da li na domaćoj zimnici može da se zaradi, pre četiri godine odlučili su da provere Lazići iz okoline Aleksinca. I kažu – može. Ove godine napunili su 140 hiljada tegli i boca kisele i slatke zimnice. Prodaju je na domaćem tržištu, a najviše im smeta to što nisu sigurni da će robu i naplatiti.
„Postoji mnogo „fantom“ firmi, uđemo u posao sa njima a oni nama ostave menice koje kasnije niti možemo da naplatimo, moramo da ih utužimo, oni nemaju sredstava da se to na sudu završi i onda smo mi totalno nezaštićeni“, kaže Zoran Lazić, preduzetnik iz Mozgova kod Aleksinca.
Bez obzira na to da li će i kada robu naplatiti, porez državi moraju da plate.
„PDV se plaća onda kad fakturišete robu a ne onda kad je naplatite. Zbog loše situacije u privrede ima veliki broj nenaplaćenih potraživanja, znači em niste naplatili potraživanje a dali ste robu ili pružili uslugu, em na to platite državi na to još 20 posto poreza iako nemate od čega. To je nešto što ljude koji bi krenuli u biznis sprečeva“, kaže Milivoje Jovanović iz Organizacije za podršku preduzetnicima „Eneca“.
NALED ima svoj spisak preduzentičkih muka. Jedna od njih je to što banke neće da im daju kredite. U Vladi kažu, na politiku banaka ne mogu da utiču, ali zato oni daju novac privrednicima.
„Mi smo intervenisali u 2016. godini kroz Godinu preduzetništva i oko pola milijarde dinara smo plasirali za startapove i početne poslove i oko pola milijarde za subveniconisanje kredita banka malim i srednjim preduzećima koja su tražila. Država nije ostala gluva na zahteve privrede i koliko god ima zlih jezika da stvari nisu dobre da je poslovni ambijent loš, mislim da se stvri menjaju“, kaže Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede.
Elektronska građevinska dozvola i elektronska prijava poreza – olakšale su poslovanje, ali preduzetnici koji su odlučili da paušalno plaćaju porez kažu – na rešenje čekaju po godinu i duže.
„U očekivanju izmene Uredbe o paušalu, Ministarstvo finansija i Poreska uprava nastoje da izađu u susret poreskim obveznicima i uskoro će izaći sa rešenjem“, navodi Ministarstvo finansija.
Najveći problem preduzetnicima ipak su previsoki porezi na zarade.
„Niže zarade su kod nas dosta zastupljene i mi smo tu u evropskom nivou. Neophodno bi bilo smanjiti poreze i doprinose na minimalne zarade i ono što je naš predlog da im se u prvih šest meseci ne naplaćuje kako bi mogli da stanu na noge“, kaže Ivan Radak iz NALED-a.
„Onog trenutka kad bude prihvatljivo da u skaldu sa fiskalnim kretanjima, stanjem u budžetu da država promeni odluku o visini stopa poreza na doprinose mislim da će se za to i opredeliti“, kaže Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede.
Na državne namete, stižu i lokalni nameti kojih prema popisu NALED-a ima 247. Računaju da će do kraja godine biti završen dugo najavljivani Zakon o naknadama, a onda i registar, da bi se znalo ko ih i kako određuje i naplaćuje.