Privatizacija ‘Galenike’: Država mora da zadrži kontrolu prodaje lekova

Galenika je ranije imala dominantan položaj i morala da održava pozitivnu listu. I posle prodaje, minimum lekova koji su neophodni mora da ostane na tržištu, moglo je ugovorom to da se obaveže, kaže savetnik za strana ulaganja Mahmut Bušatlija.

Bušatlija kaže da se nada da će se videti ugovor s kompanijom Elius i da ga iznenađuje što nema reakcije građana i stručnih organizacija, jer je, kako kaže, javni interes da se zaštiti pravo na lečenje.

„Država mora da kontroliše određenu vrstu lekova, da održava nizak nivo cene, ne na štetu firme da se radi, već da se nađe sistem. Pitanje je da li je to ušlo u ugovor, Galenika mora da zadrži obim proizvodnje i da proizvodi sve što i do sada“, kaže Bušatlija.

Kompanija Elius iz Luksemburga potpisala je ugovor o kupovini 93,7 odsto kapitala beogradske farmaceutske kompanije Galenika, po ceni od 16 milona evra. Novi vlasnik Galenike ima obavezu da uplati i 25 miliona evra na ime izmirenja obaveza fabrike prema bankama, kao i dodatnih 200 evra po godini staža za zaposlene koji su se opredelili za dobrovoljni socijalni program.

Kupac je u obavezi i da u naredne dve godine na ime obavezne investicije uloži 5,525 miliona evra u Galeniku, kao i da broj zaposlenih na neodređeno vreme ne spušta ispod 900.

Predsednik sindikata Nezavisnost u fabrici Zoran Pantelić kaže da će nakon sprovođenja socijalnog programa u komapniji ostati oko 1150 zaposlenih i smatra da je to optimalan broj, ukoliko se ispune najave investitora da će uložiti u Galeniku.

„Mislim da nije realno da radi 2500 radnika, profesionalni menadžment da sagleda situaciju, da proceni koji potezi su korisni, napravi novu strategiju i krene sa ovim što ima, a iskreno se nadam zapošljavanju. Imali smo pregovore, trebalo je da otpremnina bude veća, nismo uspeli da podignemo otpremninu, mislim da nije dovoljno, da je bilo veća više bi se ljudi javilo“, kaže on.

Bušatliju ne iznenađuje prodaja Galenike, kaže da bi bilo čudo da je preživela, jer je ekonomska politika pogrešno vođena.

„Kad imate proces koji traje 25 godina, a intenzivno 17-18 godina porces podindustrijalizacije, pogrešne ekonomske politike, i mi od jedne srednje razvijene zemlje postanemo podindustrijalizovani, Galenika je još jedan slučaj koji je nastradao u tranziciji. Čudi me da su političari shvatili da treba profesionalizovati upravljanje kapitalom, da se upravlja kroz profesionalni menadžment, politički menadžment nema ni moralnu odgovornost, izbori pokazuju da niko ne propadne što je loše upravljao državnim kapitalom“, navodi Bušatlija.

Najave ministra privrede Gorana Kneževića da se očekuje da novi investitor daljim ulaganjem i angažovanjem vrlo brzo zaposli 2.000-2.500 ljudi u Galenici, Bušatlija ocenjuje kao diletantske.

„Knežević treba da radi na tome da fabrika zadrži status kao javni servis, moraju svi u vladi da se koncentrišu da se zadrži način kontrole cene i kontrole lekova. Ne može se otvoriti 2.000 radnih mesta, ovih pet milona evra je da se postojeća tehnologija zanovi, to je dovoljno samo za generalku, a ine vidim razlog da se zaposli 2.000 ljudi“, smatra Buaštlija.

Bušatlija podseća da je ranije insistirao da se Galenika ne prodaje, već da se dokapitalizacijom reši pitanje i da država ima mogućnost indirektne kontrole, i da u slučaju da privatnik ne radi kako treba, postanu obične akcije i država upravlja preduzećem.

„Jako je narastao dug, to što se plaća bankama ne znači da je firma čista, može da ostane javni dug koji će ostati na teretu građana. Da svi vidimo ugovor kako izgleda, dosadašnja praksa mi navodi da se to neće destiti, jer nikako da vidimo ugovore“, kaže on.

Zoran Pantelić kaže da investicija u iznosu od 5,525 miliona evra nije kapitalna, ali da je značajna injekcija za strat.

„To je iznos za neku tekuću proizvodnju, ne znači da neće biti dodatnih investicija, ako je sve onako kao što je rečeno na potpisivanju uložiće veći iznos u licence, proizvode, obnavljanje tehnologija, uloženi novac u farmaceutsku industriju se brzo vraća. Zbog lošeg sistema u kome živimo, Galenikom se kupovao socijalni mir, otpisivala je dugove republičkom zavodu, stotine miliona evra je otpisivano, lekovi su odvoženi na ratišta, deljeni besplatno, sistem nije dozvoljavao da to funkcioniše“, navodi Pantelić.

On navodi da su u ranijim pokušajima privatizacije napominjali značaj Galenike, ali da su, kako kaže, „uglavnom u ministarstvima sedeli liberalni ekonomisti koji su gledali tržište“. 

„Ubeđeni smo da će biti socijalnog dijaloga, sreli smo se sa novim vlasnikom na potpisivanju. Postoje dugovanja države prema zaposlenima i bivšim zaposlenima, dobili smo obećanje da će ta dugovanja, koja se uglavnom odnose na nepovezani staž, malo je falilo da se to prebaci novom vlasniku, mi to nismo želeli kako ne bi uticalo na socijalni dijalog, ali mislim da će to biti rešeno“, kaže Pantelić.