Privrednici: Počinje otplata odloženih poreza, a posla i dalje nema dovoljno

Od danas počinje otplata odloženih poreza i doprinosa za privrednike koji su tokom pandemije prihvatili pomoć države. U Udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ kažu da će to predstavljati veliki udarac za privrednike koji i dalje nemaju obim posla kao pre pandemije koronavirusa. 

Uredbom Vlade Srbije koja je stupila na snagu početkom godine propisan je metod isplate odloženih poreza i doprinosa na najviše 24 jednake mesečne rate.

Privrednici su te mere prihvatili kao deo državne pomoći koja je uključivala i minimalne zarade za zaposlene.

Mnogi od njih sada tvrde da se pandemija i dalje negativno odražava na poslovanje, pa im plaćanje odloženih obaveza dodatno otežava finansijsku situaciju.

„Poreska uprava je predvidela da onima koji zakasne sa otplatom, makar jedne rate (poreza i doprinosa) odmah stiže na naplatu celokupan iznos i to sa kamatama, bez imalo sluha za one koji su i dalje onemogućeni da rade normalno zbog mera ograničenja“, kaže za Novu ekonomiju predstavnica tog udruženja Milena Amon.

Na naše pitanje da li to udruženje planira neke proteste, ona kaže da Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, da „planira dalje aktivnosti“.

Udruženje je inače, zajedno sa drugim udruženjima koje okuplja privrednike, poput Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS), već organizovalo proteste zbog odnosa države prema privrednicima.

Tim protestima pridružili su se i frilenseri, odnosno Udruženje radnika na internetu (URI), koji se i dalje bune jer država želi da im retroaktivno naplati porez za nekoliko godina unazad.

Odnos države prema privrednicima ilustruje i činjenica da su pregovori URI i Vlade Srbije o regulisanju statusa frilensera, u međuvremenu propali.

Ponuda države da se problem frilensera reši odbijena je sa obrazloženjem da radnike na internetu vodi u „dužničko ropstvo“.

„Politika države prema domaćem preduzetništvu prouzrokovaće gašenje velikog broja privrednih subjekata i gubitak radnih mesta u privatnom sektoru što će se odraziti na celokupnu ekonomiju“, smatra Milena Amon.

Prema njenim rečima, privrednicima su potrebna sistemska i dugoročna rešenja koja će obuhvatiti probleme sa kojima se domaća privreda suočava.

To se kako naglašava, između ostalog, odnosi na način obračunavanja eko-takse, previsoke namete, nesrazmerno visoke poreze i doprinose na male zarade, akontaciju poreza na dobit. 

„Jedina smo država koja privredi u godini krize najavljuje trošak za takozvanu ‘modernizaciju fiskalizacije’  radi kupovine dodatnih uređaja za kase“, kaže Amon.

Ona podseća da je za tu modernizaciju predviđen trošak od 3 milijarde dinara iz budžeta i minimum još toliko iz džepa privrednika, iako neke procene govore da da taj uređaj ni na koji način neće doprineti suzbijanju crnog tržišta.

U Udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ kažu da država nastavlja sa represivnom politikom prema domaćem preduzetništvu i još jednom naglašavaju da je ta politika pogrešna.

„Postoje pozitivni pomaci kod pojedinih lokalnih samouprava koje su prepoznale značaj domaćeg preduzetništva i obezbedile povoljnosti za privrednike sa njihove teritorije, ali su one u manjini“, naglašava sagovornica Nove ekonomije.

Amon kaže i  da se u tom udruženju pitaju sa kojim pravom institucije koje plaćaju svi građani ne odgovaraju na njihove pozive da se dođe do rešenja koje će povoljno uticati i na Srbiji i na domaće privrednike.

„Odlaganje poreza i doprinosa bila je velika olakšica prošle godine, ali kako se pandemija nije završila i posla nema, očekivali smo da se ta odluka o pomoći revidira i obaveze otpišu“, rekao je za agenciju Beta direktor turističke agencije Sabra travel Vladimir Vlaho.

Da posla u Srbiji za neke privrednike ima i „preko glave“  potvrđuje i ugovor vredan 3,2 milijarde evra koji je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture nedavno sklopilo sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corp (CRBC).

Ta kompanija u Srbiji će raditi na ekološkim projektima i gradiće regionalne deponije, postrojenja za preradu otpadnih voda, kanalizaciju, zajedno sa domaćim preduzećima čije će učešće u tim poslovima biti oko 49%.

Ekonomski stručnjaci često naglašavaju da su ti poslovi u Srbiji manje dostupni domaćim kompanijama, koje na tenderima ne mogu da pobede velike multinacionalne kompanije.

Čedomir Savković