Problemi sa kolektivnim ostvarivanjem prava

Kompanija Mascom, vodeći nosilac autorskih i interpretatorskih prava u Srbiji i regionu, danas je u Impact Hubu održala konferenciju na temu Primene autorskog i srodnih prava u Srbiji. 

Učesnici Vladimir Marić, v.d. direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Mioljub Krsmanović, Metropolis Music Company, zastupnik Universal-a za Srbiju, Jovan Matić, autor i Srđan Mitrić, pravni zastupnik Mascom, kao i moderator i govornik Slobodan Loka Nešović, kompanija Mascom, izneli su probleme sa kojima se već dugi niz godina suočavaju autori, interpretatori i nosioci prava, na koji način oni mogu ostvariti svoja prava u Srbiji i koliki je značaj uređene kreativne industrije za privredu Srbije.

„Oblast autorskog i srodnih prava u Srbiji nije dovoljno poznata. Autori, interpretatori i proizvođači fonograma su slabo upoznati sa svojim pravima, na koji način i preko koga ih ostvaruju. Dobar primer je situacija sa Deezerom koji je u Srbiji prisutan od decembra 2012. godine. Međutim domaći autori još nisu dobili ni dinara autorskih prihoda od ove digitalne platforme, a SOKOJ je jedini nadležan da ih naplati i o tome izvesti autore u Srbiji“, rekao je autor Jovan Matić. Srđan Mitrić, pravnik dodao je da sudska praksa u ovoj pravnoj oblasti nije formirana, te stavovi sudova variraju od slučaja do slučaja, što stvara pravnu nesigurnost u oblasti autorskih prava.

Mioljub Krsmanović je istakao da su diskografske kuće najveći investitori u muzičkoj industriji, a da se često njihova uloga pogrešno shvata i da, bez osnova, bivaju etiketirani kao neko ko nanosi štetu autorima i interpretatorima. Prava istina je u tome da autori i interpretatori imaju svoje organizacije koje su jedine ovlašćene za prikupljanje i distribuciju naknada i da diskografi ni na koji način ne učestvuju u prihodima autora i interpretatora koji se ostvaruju kroz SOKOJ i PI.

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije nedavno je izdao Metodologiju nadzora nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava čiji je cilj uređenje ove oblasti i uputstvo za praktičnu primenu i ostvarivanje kolektivnih prava.

„Metodologija sadrži uputstva sa objašnjenjima za službenike Zavoda koji neposredno sprovode mere nadzora nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, SOKOJa, PIa, OFPSa i drugih. Ovo je važno iz dva razloga. Prvo, kako bi se osigurao javni interes da autori i nosioci autorskog i srodnih prava ostvare svoja imovinska prava i da korisnici autorskih dela i predmeta srodnih prava na zakonit način koriste repertoare i drugo, kako bi se sprečile zloupotrebe monopolskog položaja organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Time i država osigurava značajan udeo u budžetu Srbije od, ukupno 4,5% nacionalnog BDPa na godišnjem nivou“, rekao je Vladimir Marić, v.d. direktor Zavoda za intelektualnu svojinu. 

„Iako organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava ostvaruju privatne interese, one imaju i javni značaj. Bez njih čitava jedna kategorija društva ne bi mogla da ostvaruje prava, koja im po Zakonu pripadaju. Bitno je napomenuti i da u ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji, kreativne industrije učestvuju sa 4 odsto. Osim toga, Nemačka je dala saglasnost za otvaranje još dva poglavlja za Srbiju u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, od kojih je jedno i Poglavlje 7, koje se tiče intelektualne svojine“, dodao je.