Procenjuje se da na Rogozni ima preko 150 tona zlata

Kompanija „Zlatna reka Resources“ koja je produžnica australijske kompanije „Strickland“ u Srbiji vrši detaljna geološka istraživanja na Rogozni. Za to kompanija ima dozvolu izdatu od strane Ministarstva rudarstva i energetike i izdato rešenje o odobravanju prvog produženja istraživanja do septembra 2026. godine.

„Bazirano na rezultatima dosadašnjih istraživanja, proračunato je da na projektu Rogozna ima pretpostavljenih resursa („inferred resources“) od 5,44 miliona unci zlato ekvivalenta“, naveli su iz kompanije u odgovoru Novoj ekonomiji.

Kada se ova uobičajena mera za zlato preračuna, dolazi se do brojke od oko 154 tone dragocenog metala na ovom lokalitetu.

Kako su naveli iz kompanije, intenzivniji radovi izvođeni su 1984. godine, kada je Geološki zavod izveo inicijalno istražno bušenje na ovom terenu, a „Projekat Rogozna“ je reaktiviran 2004. godine, kada su započeta intenzivnija istraživanja.

Do danas se nekoliko istraživačkih kompanija oprobalo na ovom prostoru i dalo svoj doprinos stepenu istraženosti.

Od jula 2020. godine, „Zlatna Reka Resources d.o.o.“ vodi detaljna geološka istraživanja na Rogozni.

„Ukoliko privredno društvo ispuni svoje obaveze prema Ministarstvu rudarstva i energetike, odnosno izvede minimalno 75 odsto od predviđenih istražnih radova datih u projektu geoloških istraživanja, a na osnovu koga je privredno društvo i dobilo pravo na produžetak istraživanja, privrednom društvu se može odobriti drugo produženje istražnog perioda (na rok od dve godine), nakon čega se privrednom društvu ostavlja period od dve godine za izradu elaborata o rezervama, koji je preduslov za podnošenje zahteva za ekploatacionu dozvolu“, navela je kompanija u odgovoru Novoj ekonomiji.

Dakle, kako su dodali iz kompanije, ukoliko rezultati geoloških istraživanja budu pozitivni, i svi propisani uslovi prema Ministarstvu ispunjeni, a utvrde se rezerve mineralnih sirovina koje se mogu ekonomski eksploatisati, i koje se kao takve verifikuju od strane državne komisije za rezerve (koja izdaje potvrdu o overenim rezervama), privredno društvo može podneti zahtev za eksploatacionu dozvolu Ministarstvu rudarstva i energetike može podneti najranije sredinom 2030. godine.

Da se na prostoru Rogozne vrše ova istraživanja potvrdili su i iz Ministarstva rudarstva i energetike za Novu ekonomiju.

Kako je navedeno, Ministarstvo „prati realizaciju projekata i vrši inspekcijski nadzor u smislu sprovođenja i poštovanja zakonskih odredbi definisanih izdatim rešenjima“.

„Jedna od obaveza nosioca istraživanja je i da dostavlja zakonom propisanu dokumentaciju u smislu izveštavanja o rezultatima geoloških istraživanja“, naveli su iz Ministarstva i dodali da konkretno „Zlatna reka“ izveštava Ministarstvo o izvršenim istraživanjima na odobrenim istražnim poljima kao i da dosadašnji rezultati ukazuju „na određenu potencijalnost ovog lokaliteta“.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike Srbije napomenuli su da se nakon završetka istraživanja, ukoliko rezultati pokažu da se na lokalitetu detektovana količina rude može definisati kao bilansna, radi Elaborat o rezervama i resursima istraživanog lokaliteta, koji podleže daljoj proceduri pred nadležnom Komisijom Ministarstva.

„Tek kada Komisija donese odluku o verifikaciji rezervi, Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje rešenje, potvrdu o utvrđenim i overenim rezervama i resursima i tek tada se može sa sigurnošću govoriti o tačnoj količini i kvalitetu rezervi i resursa na određenom prostoru“, navelo je Ministarstvo i dodalo da istražna prava ne znače i eksploataciju, kao i da je „put do otvaranja rudnika dug i po nekoliko decenija“.

Da istraživanje područja Rogozne nije ništa novo i da se to radi decenijama unazad naveo je nedavno i zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović u razgovoru za Novu ekonomiju.

„Kakve rezultate su postigli do sada osim njih i Ministarstva niko ne zna, jer su oni dužni da godišnje izveštaje predaju Ministarstvu. Dosta firmi se do sada izmenilo, i nije jedna ista firma istraživala taj prostor“, rekao je on.

Dodao je da se prave količine zlata mogu tek saopštavati kada se istraživanje u potpunosti završi i kada se uradi elaborat o rezervama koji se podnosi Ministarstvu rudarstva i energetike.

Prema njegovim rečima, tada zaseda komisija koja odlučuje o tome da li će elaborat biti prihvaćen ili ne. Ukoliko bude prihvaćen, kompanija dobija potvrdu od države da se na tom prostoru nalazi ležište sa određenim količinama rude koje će služiti za dalje projektovanje u rudarstvu, procene studija uticaja na okolinu i to da ležište u jednom trenutku postane rudnik.

Kako izgleda proces istraživanja ruda u Srbiji?

Kada kompanija želi da radi istraživanje na određenom području, ona najpre mora da dobije dozvolu, odnosno „istražno pravo“ koje se podnosi Ministarstvu i potrebno je da se uradi projekat geoloških istraživanja.

„Taj projekat mora u sebi da sadrži uslove pod kojima se mogu izvesti geološka istraživanja ali uslove koje izdaju Zavod za zaštitu prirode i Zavod za zaštitu spomenika. Ako ta dva mišljenja nisu ugrađena u projekat istraživanja i ako ne postoje potvrde ili izveštaji Ministarstvo ne prihvata takav projekat“, tvrdi Mijatović.

Na takav projekat nadležno ministarstvo izdaje istražno pravo za prostor za koji se zahteva i metalične sirovine.

„Taj prostor ne može da bude veći od 100 kilometara kvadratnih. Sama istraživanja imaju više nego minimalan uticaj na životnu sredinu i na sve što se prikupi na terenu tokom istraživanja. To su sve mali prečnici kada je u pitanju bušenje koji ne prave nikakvu štetu“, dodao je Mijatović u razgovoru za Novu ekonomiju.

Zlatna žica u Srbiji samo stara priča: „Spektakularno“ otkriće u Rogozni poznato još od ’90-ih