ProCredit banka plasirala je gotovo trećinu ukupne vrednosti svih investicija u okviru programa dodele bespovratnih sredstava malim preduzećima za nabavku proizvodne opreme. A nakon što se finansije „zatvore“, ProCredit banka je svojim klijentima na raspolaganju za direktne savete.
Opšte je mesto da su mala i srednja preduzeća pokretači privrednog razvoja svake zemlje. U srpskoj privredi preduzeća iz ove kategorije su ubedljivo najbrojnija, ali se stiče utisak da se baš mali i srednji najviše spotiču na svom razvojnom putu. Razloga je mnogo, a jedan od njih je, svakako, nedostatak kontinuiteta razvojne podrške kroz različite stimulativne programe. A bez rasta, male firme gube na konkurentnosti. Krenuvši tragom jedne nedavno završene afirmativne i uspešne razvojne biznis priče, koja se tiče malih preduzeća, došli smo do ProCredit banke. O čemu je reč?
Ministarstvo privrede, u saradnji sa Razvojnom agencijom Republike Srbije i uz podršku projekta „Direktna dodela bespovratnih sredstava Razvojnoj agenciji Srbije“, koji finansira EU, u toku 2023. godine dodeljivalo je bespovratna sredstva malim preduzećima za nabavku proizvodne opreme, u ukupnom iznosu od oko 11,9 miliona evra. Preduzeća obuhvaćena ovim programom ostvarivala su pravo na dodelu bespovratnih sredstava u iznosu do 25 odsto neto vrednosti opreme. Čak jedanaest finansijskih institucija bile su partneri Ministarstvu privrede, a ProCredit banka je definitivno bila najproduktivnija među njima: plasirali su gotovo trećinu ukupne vrednosti svih investicija u okviru tog programa.
Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke objasnio nam je da ovako uspešan rezultat nije slučajan.
„ProCredit banka, koja je preko dvadeset godina prisutna na našem tržištu, od početka svog rada u fokusu ima mala i srednja preduzeća. Oni su naše strateško opredeljenje, pa je logično da smo se u ove dve decenije najviše bavili njihovim poslovanjem, razvojem, ali i problemima sa kojima se suočavaju. Mogu odgovorno da tvrdim da imamo izuzetnu ekspertizu u radu sa MSP, što nam je omogućilo da za njih budemo mnogo više od banke – nešto kao eksterni finansijski konsultanti“, kaže Anić.
Šta je to što jednu banku može da stavi u poziciju „poslovnog“ i „razvojnog“ partnera preduzeća?
ProCredit banka ima obučen kadar i savetnike profesionalce koji, osim bankarskih usluga, mogu da predlože smernice za razvoj preduzeća u željenom pravcu. Kroz kontinuirane kontakte sa klijentima iz segmenta o kojem govorimo, kroz brojna iskustva sa terena i upoznavanje sa načinom funkcionisanja preduzeća „iznutra“, mi smo uočili „kritične tačke“ za razvoj MSP i radili na rešenjima. Ono što je malim i srednjim preduzećima potrebno je brža kapitalizacija i veće investicije, obuka menadžmenta za adekvatno upravljanje i tranzicija ka održivoj organizacionoj strukturi, različiti IT finansijski alati za knjigovodstvo, preciznije izveštavanje… Naravno, neophodni su razumevanje i aktivna saradnja klijenta u tom procesu.
Osim navedenog programa u saradnji sa Ministarstvom privrede, ProCredit banka redovno klijentima obezbeđuje stimulativne kreditne linije, sa različitim međunarodnim finansijskim institucijama. Da li je, nakon što se finansije „zatvore“, ProCredit banka svojim klijentima na raspolaganju za direktne savete?
Ova tema je zaista važna za privredni razvoj Srbije. Zato o njoj govorim na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu, u okviru panela „Konkurentnost izvozno orijentisanih MSP“. Znanje i podrška koje banka može da pruži preduzeću mogu da predstavljaju prekretnicu na njegovom razvojnom putu. Uloga banke je sve važnija i sve kompleksnija.