Prodaja električnih vozila ne raste, a državni podsticaji tu ne mogu pomoći

Najvažniji razlog sporije prodaje električnih automobila je nedostatak upotrebne vrednosti, odnosno takva nabavka ima smisla samo za nekoga ko ima sopstvene garaže, parking mesta ili prilaze, ocenio je šef komunikacija kompanije carVertical Matas Buzelis.

„Ako vozač nema punjač ili nema načina da napuni automobil tokom radnog vremena, nema motivacije za kupovinu električnog automobila. Uprkos ekonomskim prednostima posedovanja takvog automobila, komocija je mnogo važnija od uštede troškova i pristupačnosti. Ljudi ne žele da se oslanjaju na javne punjače jer oni povećavaju cenu i apsolutno uništavaju komociju, predugo punjenje, a kamoli jednostavnost korišćenja ovih uređaja u poređenju sa punjenjem goriva”, rekao je Buzelis, navodi se u saopštenju.

Pre nekoliko nedelja vlasti u Srbiji su započele proces prijave za podsticaje za kupovinu električnih vozila. Međutim, ove godine je za tu namenu dodeljeno samo 170 miliona dinara, što je daleko manje nego 2023. godine kada je dato 444 miliona dinara.

Prema rečima Bauzelisa, ove promene neće efikasno ubrzati prelazak na električna vozila.

Kako je dodao, čak i u Velikoj Britaniji ljudi još uvek nisu ubeđeni na prelazak na električna vozila jer oko 40 procenata britanske populacije nema ovakvu vrstu uslova za komotno punjenje svojih automobila.

Da li su električni automobili najodrživija opcija?

Dodatno, električni automobili su skuplji u poređenju sa konvencionalnim hibridima ili običnim automobilima na ICE pogon. Ali uprkos činjenici da su pristupačni samo ljudima sa većim primanjima, za električne automobile se dobijajupodstici, dok za manje moćne i relativno ekonomične automobili se ne dobijaju.

„Ima smisla da vozila koja emituju manje zagađenja budu pristupačnija, ali uopšteno govoreći, najodrživiji automobil je onaj koji je već proizveden i koji će trajati što je duže moguće. Kada bi svi pouzdano vozili svoje automobile 50 godina, bila bi manja potražnja za novim automobilima, a proizvodnja je odgovorna za veliki deo zagađenja“, objašnjava automobilski stručnjak.

Čak ni Nemci ne žure da se prebace na električna vozila

Nemačka je najveći proizvođač i izvoznik polovnih automobila u Evropi, ali čak ni vozači u ovoj moćnoj zemlji još nisu previše zainteresovani za električne automobile. Nemačka vlada je potrošila čak 10 milijardi evra za povećanje prodaje elektrificiranih automobila (BEV i plug-in hibrida), ali su uspeli da imaju samo 2,1 milion takvih vozila, a dugoročni cilj im je da imaju 15 miliona elektrinih vozila do 2030.

Prema rečima šefa za komunikacije kompanije carVertical Bauzelisa, nemačka vlada je odlučila da stegne kaiš i podrži samo prodaju električnih automobila. Kupci plug-in hibrida, baš kao i u Srbiji, ostaju bez podsticaja, jer bi za zemlju moglo biti preskupo da podržava veći broj vozača.

Državni podsticaji se smatraju veoma skupom opcijom za povećanje prodaje, ali imaju mali uticaj na vozni park uopšte. „To može biti dobro sredstvo za povećanje udela novih električnih vozila, ali će u celom voznom parku i dalje dominirati automobili na benzin i dizel“, dodao je Buzelis.

Kako do državnih subvencija za kupovinu električnog automobila?