Prodaja organske hrane povećana je od početka pandemije u našim maloprodajnim radnjama, ali i dalje se borimo sa istim problemima u proizvodnji, kaže Tatjana Idei, preduzetnica iz Temerina, koja se bavi proizvodnjom organske hrane, u porodičnoj firmi „Bio salaš Idei“.
„U našim maloprodajnim radnjama od početka pandemije primetno je povećano interesovanje kupaca za bio i organskim proizvodima, koji se uzgajaju na lokalnim imanjima“, kaže ona.
Igumanija Teodora: Organska hrana je vraćanje sebiIako je povećana potražnja na tom porodičnom poljoprivrednom dobru i dalje se proizvodi više nego što se proda.
„Situacija na tržištu nije sjajna“, kaže Tatjana, koja je zajedno sa suprugom 2014. godine kupila poljoprivredno dobro u Vojvodini, od 4,5 hektara, gde proizvode organsko voće, povrće, speltu, lekovito bilje.
Proizvođači organske hrane bore se godinama da dobiju odobrenje za proširenje sortne liste.
„Nama je potrebno da država proširi sortnu listu za vrste koje možemo gajiti. Osim toga, problem nam predstavlja i to što su veoma skupa sredstva za zaštitu organske proizvodnje u Srbiji, nigde u Evropi nisu toliko skupa“, kaže ona.
Našoj deci treba organska hranaNada Letić, iz Udruženja proizvođača organske hrane, kaže da je potražnja za organskom hranom u Novom Sadu naglo skočila od početka pandemije, tokom vanrednog stanja prošle godine prodaja je bila povećana čak oko 50 odsto u odnosu na period pre pandemije.
Prema poslednjim podacima, objavljenim na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u 2019. godini), organska proizvodnja uzgaja se na ukupnoj obradivoj površini od 15.915 hektara, dok je 2010. bilo svega 2.784 hektara obradive površine.
Vrednost tržišta organskih proizvoda u svetu iznosi oko 97 milijardi evra, prema podacima u 2018. godini najveća tržišta po vrednosti maloprodaje organskih proizvoda su SAD, EU i Kina.