Prodate sve EXPO obveznice, sa najnižom stopom prinosa do sada

Srbija nastavlja sa emisijom osmogodišnjih zapisa koji su počeli 24. oktobra do sada nezabeleženim tempom, u nameri da prikupi novac za finansiranje projekta EXPO 2027. Stope prinosa se smanjuju, pa je na prvoj aukciji u oktobru ona iznosila 6,39 odsto, dok je na onoj prošlog meseca bila 6,12 odsto. Na današnjoj aukciji stopa prinosa je iznosila tačno šest odsto.

Obim aukcije iznosio je 2,88 milijardi dinara sa kuponskom stopom od 7,00 odsto.

Realizovano je 287.832 komada državnih obveznica, nominalne vrednosti 2,88 milijardi dinara (oko 24,57 miliona evra).

Ovo je peti put da Uprava za javni dug organizuje emisije zaduživanja za infrastrukturu koja će pratiti novi sajamski prostor u Beogradu.

Vrednost finansiranja putem obveznica je skočila sa prvobitno najavljenih 110 na 150 milijardi dinara.

Mogući rizici…

Kako ekonomisti biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) navode, politika zaduživanja jeste sastavni deo makroekonomske politike zemlje te njen uspeh zavisi od efikasnosti ukupne makroekonomske politike. S tim u vezi, pitanje održivosti spoljnog duga usko je povezano sa odabranim modelom ekonomskog rasta, kažu u MAT-u.

Iz Fitch agencije u svom poslednjem izveštaju navode neke probleme sa kojim bi Srbija mogla potencijalno da se susretne i time sebi spusti kreditni rejting.

“Kontinuirano povećanje duga opšte vlade u odnosu na srednji rok, na primer, zbog strukturnog fiskalnog popuštanja i/ili izgledi za slabiji rast BDP-a, ili nagli porast duga i tereta kamata usled depresijacije valute”, navode analitičari ove rejting agencije.

Oni dodaju i da očekuju da će finansiranje EXPO-a povećati deficit na 1,7 odsto u 2025.

U slučaju Srbije, pored sagledavanja desetogodišnjeg razvojnog horizonta, nužno je osvrnuti se i na planirani investicioni zamajac do 2027. godine i njegovo uklapanje u fiskalni i dužnički okvir u srednjoročnom periodu. Pomenuti investicioni ciklus biće pokrenut velikim javnim ulaganjima u niz projekata poput industrijske izložbe EXPO, izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima,  kao i mnogim drugim projektima.

Iz Ekonomskog instututa navode neke rizike koji mogu uticati i na Srbiju kao što su ostaci posledice pandemije, rat u Ukrajini, sada i žarište u Gazi, a koji bi mogli uticati na investicije u Srbiji, a time i na javni dug. I ne samo na Srbiju, mnoge druge države sa kojima Srbija sarađuje mogu osetiti posledice ovih rizika.

Iz Fitch agencije i kažu da bi mogli razmotriti smanjenje rejtinga ako dođe do usporavanja privrede u ključnim trgovinskim partnerima Srbije u EU, posebno Nemačke i Italije, “što bi uticalo više na izglede za rast Srbije i fiskalnu poziciju vlade nego što se očekivalo, što dovodi do povećanja javnog duga”.

“U ovakvom simulakrumu uticaja investitori će značajno revidirati (umanjiti) svoju sklonost ka riziku i postati sve oprezniji prilikom ulaganja u druge zemlje, što za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju, može biti izazovno u pogledu finansiranja njenog odabranog puta ekonomskog rasta i razvoja”, navodi se u u MAT-u.

A odabrani ekonomski put i razvoj zemlje su određeni planiranim investicionim planom od 2024. do 2027. godine, čije je deo i EXPO 2027 za koji se država zadužuje ne samo izdavanjem ovih obeznica nego i dodatnim sredstvima koja su predviđena i ovogodišnjim budžetom. Ove godine iz kase za EXPO 2027 izdvaja dodatnih 91,1 milijardi dinara za podršku realizaciji, nova zaduženja, te za nacionalni stadion koji je prateći objekat.

Ali i pozitivni ishodi

Ne dele svi zabrinutost lokalnih ekonomista kada je u pitanju zaduživanje zemlje brzim tempom i bez jasnog plana isplativosti, a i nedostatkom transparetnosti.  Fitch Ratings je u poseldnjem izveštaju za Srbiju iz februara je istakao i neke pozitivne ishode, ako sve bude prošlo prema zamislima Vlade Srbije i geopolitički rizici, ali i oni unutrašnji, domaći ne budu mnogo talasali i doneli značajna ekonmska previranja.

“Fitch-ove projekcije deficita su u skladu sa trendom opadanja duga i  prognoziramo dug na 48,4 odsto BDP-a na kraju 2025. Predviđa se dalja akumulacija rezervi tokom predviđenog perioda. Neto prilivi stranih direktnih investicija (SDI) će ostati jaki i dovoljni da pokriju deficit tekućeg računa. Predviđa se da će se deficit tekućeg računa proširiti, odražavajući uvoz potreban za kapitalne troškove i EXPO, što će više nego nadoknaditi povećanje izvoza od poboljšanog rasta ključnih trgovinskih partnera,” navodi rejting agencija u izveštaju.

Još jedan benefit od zaduživanja države u dinarima može biti i to što rejting agencije,ali i ekonomisti zameraju da je javni dug uglavnom u stranim valutama, pa će ovo dinarsko zaduživanje svakako smanjiti udeo deviza u državnim dugovanjima.