Profesor Šumarskog fakulteta: Najbolji uslovi za gašenje požara u Srbiji tek u utorak

Kada ne postoji dobar sistem zaštite i prevencije požara, priroda i ljudi ostavljeni su na nemilosti prirode, vremenskih uslova i nikakvi helikopteri, vatrogasci ni tone vode neće lako ugasiti požar, dok vremenski uslovi ne budu pogodni za to. 

„Ukoliko nemate uslove pogodne za gašenje ili da okrenem priču, ukoliko imate uslove jako pogodne za gorenje, onda možete da dođete u situaciju, to sam više puta pominjao, da vi, bez obzira na vaše resurse, ne možete da zaustavite neke požare“, objašnjava profesor Šumarskog fakulteta Slobodan Milanović za Novu ekonomiju.

I tako u Srbiji je prema najnovijim zvaničnim podacimo aktivan preko 20 požar na otvorenom prostoru, a samo u poslednjih sedam dana evidentirano ih je preko 900.

„Najsloženija situacija je u Deliblatskoj peščari kod Kovina, gde je požar zahvatio više od 2.000 hektara, zatim na planini Stolovi kod Kralјeva, u Breznici na teritoriji opštine Bujanovac i kod Gornjeg Brestovca u opštini Bojnik“, saopštilo je juče Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Kako se požar u Deliblatskoj peščari širio od petog avgust, rastao je i broj angažovanih ljudi.

Dok je prvog dana vatru gasilo više od 30 vatrogasaca-spasilaca uz helikoptere MUP-a, kasnije je na požarištu bilo angažovano više od 300 pripadnika različitih službi, uz tri helikoptera MUP-a, prenosili su mediji.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić izjavio je 12. avgusta da je Helikopterska jedinica MUP-a do tada imala 511 naleta i izbacila 1.466 tona vode u gašenju požara izjavio je pre dva dana da je Helikopterska jedinica MUP-a do 12. avgusta imala 511 naleta i izbacila 1.466 tona vode u gašenju požara

Međutim, ukoliko vremenski uslovi nisu pogodni vatru je teško staviti pod kontrolom.

Milanović objašnjava da je sledeći najpogodnij dan za gašenje, između ostalih, i najvećeg požara u Deliblatskoj peščari 18. avgust, odnosno utorak.

„A vi možete da vidite i da tempirate neke svoje resurse za gašenje, kada su uslovi najpogodniji i to će god nas biti 18. avgust kada će indeks rizika od požara pasti ispod 11, odnosno kada će rizik od požara biti mali“, kaže on.

Milanović se poziva na prognoze Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS), koji svakodnevno procenjuje opasnost od požara širom Evrope pomoću Fire Weather Indexa (FWI).

Ove prognoze i mape se mogu pronaći na sajtu Globalnog informacionog sistema za požare (GWIS).

Na primer, prema pomenutom indeksu za 14. avgust, trenutno nema dela Srbije sa niskim ili umerenim rizikom od požara, čitava zemlja nalazi se u kategoriji visokog ili ekstremnog rizika.

„Imamo vremenski okvir 18. i 19. avgusta, kada će indeks prećiu kategorije niskog i umerenog rizika, odnosno njegova vrednost će biti između 11 i 21. Tada će uslovi biti idealni za gašenje. Već 20. avgusta ponovo se vraćamo na nepovoljnije uslove“, kaže Milanović.

Na slici je prikaza prognoza za taj 18. avgust 2026. godine.

Zelena boja označava nizak rizik od požara, žuta umeren, narandžasta visok, crvena veoma visok, dok tamnocrvena označava ekstreman rizik od požara.o

 Izvor:gwis.jrc.ec.

Kako profesor podseća slična situacije se desila i u Francuskoj ove godine kada su njihove službe uspele da stave požare pod kontrolu sa promenom vremenskih uslova.

Srbija nema sistem rane detekcije požara

Čak i kada više nema otvorenog plamena, to ne mora da znači da je požar potpuno ugašen. Na terenu mogu da ostanu skrivena žarišta.

„Neophodno je da se, recimo, termovizijskim kamerama snimi teren i da se vidi gde postoje takozvana žarišta. I onda po njima delovati i sa zemlje i iz vazduha, kako bi se potpuno ugasio požar“, kaže on.

Međutim, Milanović smatra da bi mnogo veći deo posla trebalo da bude urađen pre nego što požar uopšte dostigne velike razmere. Za to su, između ostalog, potrebni dobri sistemi prevencije požara.

„Potrebno je da imate sisteme za predviđanje požara koji će vam reći kakva će situacija zapravo biti i u budućnosti, da biste mogli da znate gde treba da delujete, odnosno gde da sprovodite mere prevencije, gde da postavljate sistem za ranu detekciju i slično.“

Problem je, kaže, što Srbija trenutno nema uspostavljen sistem za rano otkrivanje šumskih požara.

„Srbija nema nikakav sistem. Znači, ne postoji sistem za ranu detekciju, sve se svodi na to da li će neko uočiti požar i da li će neko, kada uoči taj požar, da prijavi Sektoru za vanredne situacije“, kaže on.

Dodaje da je jedino u Deliblatskoj peščari bio uspostavljen automatizovani sistem za ranu detekciju šumskih požara, području koje sada ponovo gori.

Trenutni WFI indeks za 14. avgust 2026. godine pokazuje visoki rizik od požara na području cele Srbije.

Izvor:gwis.jrc.ec.

Nova ekonomija je već pisala da Srbiji nedostaje oko 3.000 vatrogasaca kako bi mogla adekvatno da pokrije teritoriju cele zemlje.

Po broju vatrogasaca Srbija kaska za evropskim standardom, jer u evropskim državama u proseku dolazi jedan vatrogasac na 1.000 stanovnika, u Srbiji jedan vatrogasac-spasilac dolazi na 1 865 stanovnika.

Srbija, „vatrogasni gigant“ bez vatrogasaca: Koliko kaskamo za ostalim evropskim zemljama u zaštiti od požara?