Vesti iz zemlje

06.10.2021. 12:15

Nova ekonomija, Čedomir Savković

Autor: Nova Ekonomija

Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimo

Miloš Milutinović, mendžer nabavke voća i povrća, Delez Srbija Vodi se računa o sortimentu, bitno da se razgraniče konzumne sorte namenjene prodaji, od ovog dela koji ide u preradu. Naša vrata su otvorena za sve proizvođače k...

Foto: Nova ekonomija

Srbija je poznata po izvozu industrijskog voća, ali sveže voće izuzev borovnice treba još promovisati, kažu učesnici Berry Business Foruma koji u Beogradu organizuju Agro Belgrade i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Kao preduslov boljih rezultata na stranom tržištu i veće prihode proizvođači ističu svoje udruživanje.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva poljoprivrede izvoz srpskog jagodičastog i bobičastog voća prošle godine je dostigao 318 miliona evra. Taj trend se po svemu sudeći nastavlja, jer kako ocenjuju u tom ministarstvu, podaci za prvih devet meseci ove godine dodatno ohrabruju.

Radovan Milisavljević, iz kompanije Srbovoće koja je najveći izvoznik borovnica u Veliku Britaniju kaže da ima dosta izazova u vezi sa logistikom, kao i da proizvođači treba da ostanu u Evropi, što se tiče planova o izvozu voća: „Ti potrošači su čuli za srpsku borovnicu pre dve, tri godine. Treba se fokusirati i na zemlje u regionu koje nemaju svoju proizvodnju.“

Prema njegovim rečima, Poljska je u poslednjih nekoliko godina duplirala proizvodnju svoje borovnice i našim proizvođačima postala veliki konkurent u periodu sezone od 1. jula pa na dalje.

„Naša šansa može da bude od 15. juna kada kreće naša borovnica pa negde do 5. ula dok evropski proizvođači ne dođu do svog punog kapaciteta“, kaže Milisavljević.

Kod eventualnog udruživanja sa poljskim proizvođačima, Milisavljević smatra da je najveći izazov cena borovnice koja je baš u periodu od sredine juna do početka jula preko pet evra po kilogramu:

„To nije slučaj posle u julu i u avgustu. U tom slučaju treba da unaperdimo našu proizvodnju kako bi bili konkurentni sa proizvođačima. Plaćanje prilikom izvoza u Veliku Britaniju i Holandiju, 30% nakon prijema robe, ostatak 30 dana nakon prijema robe.“

Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća

Ana Bošnjak, predstavnik kompanije AgroBel System smatra da je zbog većih prinosa treba menjati sorte bobičastog i jagodičastog voća i razvijati proizvode koji mogu da pređu put do evropskih zemalja, pa i dalje.

„Dalji izazov su skandinavske zemlje, Ujedinjeno Kraljevstvo, Ujedinjeni Arapski Emirati, Malezija i Hongkong. Pokušaćemo da pojačamo te količine. Jako je važno sezonu voća produžiti i za domaće tržište. To možemo dobrim sortama, zaštitom, agro-tehničkim merama“, smatra Bošnjak.

Ona podseća da u tom slučaju Srbija u ovom periodu godine ne bi uvozila malinu i kupinu, pa bi domaći potrošači u marketima imali proizvod iz Srbije: „Svaka sezona je specifična i koliko god da smo dugo u ovom poslu i da mislimo da smo sve prošli, uvek nas nešto iznenadi, samo zajedničkim snagama možemo da postavimo dobre brojke.“

Predstavnica AgroBel Systema kaže da je Srbija već dobro poznata po izvozu sveže borovnice, kao i da je promocija sveže kupine i maline, tek počela. Prema njenom mišljenju, Srbija je već lider u izvozu industrijskog voća: „Za sveže nam treba još dosta hektara sa dobrim sortama da bi postigli i blizu rezultat koji sada imamo sa borovnicom.“

Foto: Nova ekonomija/ Ivana Pavlović

Goran Stajić, iz kompanije Berry4U ocenjuje da su domaći borovničari edukovani, kjao i da se trude da se drže sertifikata, ako ih već nemaju:

„Konačnu ocenu kvaliteta daje krajnji kupac. Niko od nas ne može da ispuni količinske zahteve kupaca u kratkom vremenskom periodu. Neophodna je saradnja i udruživanje proizvođača jer ćemo samo tako imati veće količine proizvoda i bićemo interesantniji kupcima“, naglašava Stajić.

Drastične razlike u ceni domaće maline: Od 250 do 400 dinara za kilogram
Ove godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?

Miloš Milutinović iz kompanije Delez Srbija napominje da domaći proizvođači treba da vode računa o sortama koje koriste, kao i da se razgraniče ono što je za konzumaciju i ono što je namenjeno preradi:

„Naša vrata su otvorena za sve proizvođače koji idu u tom pravcu. Uvođenje novih sorti vidimo kao najveći potencijal kako bi ovaj segment nastavio da se razvija, rezultati su inače dobri.“

Milutinović kaže da je prosečan rast prodaje bobičastog voća u Delez Srbija 25% na godišnjem nivou: „Najpozitivniji primer su pakovanja borovnica od 500 grama koja su ove godine doživela značajan skok (prodaje) od 200%.“

Ocenjuje da je šansa domaćih proizvođača i gajenju crvenih, belih i crnih ribizli. Napominje da je ta kompanija spremna da proizvođačima voća ponudi distribuciju robe u svojim lancima van naše zemlje.

„Ono što ostaje proizvođačima i što ide u dobrom smeru je udruživanje, poštovanje odgovarajućih standarda koji će kasnije biti preporuka za saradnju. Mora se voditi računa o izgledu, ali i o ukusu proizvoda“, zaključuje Milutinović.

Čedomir Savković

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.