Srbija

03.11.2022. 16:34

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Proizvodnja energije na lokalu postaje sve značajnija

Foto: Pxhere

Solarni paneli

Srbija

03.11.2022. 16:34

Proizvodnja struje na nivou lokalnih samouprava postaje izuzetno značajna, u ovom trenutku treba ulagati u nešto što se najbrže može izgraditi, a to su obnovljivi izvori, pre svega solar. „Srbiji je potrebna i hitna popravka kadrovske politike u energetskom sistemu“, ocenjeno je na javnoj raspravi o stanju i izgledima energetike u Srbiji. 

Javnu raspravu su organizovali Savez energetičara i Centar za lokalnu samoupravu.

Predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković kaže da u današnjoj energetici nijedno rešenje ne sme biti odbačeno i da treba korisititi sve što je na raspolaganju.

Rajaković naglašava da su fosilana goriva ograničena i da Srbija na naš lignit može računati još nekoliko decenija.

Prema rečima Rajakovića, Srbija proizvodi energiju na centralizovan način (Obrenovac, Đerdap, velike rafinerije), ali proizvodnja energije na nivou lokalnih samouprava postaje izuzetno značajna, bilo da je to solar, vetroenergetika, geotermanlna energija, biomasa, biogas.

On smatra da bi proizvodnja energije na nivou lokalnih samopurava doprinela i demokratizaciji proizvodnje, jer danas imamo fenonmen monopolskih moćnih firmi, kao što je EPS, „a tako je i po celom svetu“.

„Onog trenutka ako i kada lokalne samouprave postanu značajni proizvođači energije, taj monopolski položaj postaje manje dominantan“, navodi on i dodaje da 25 odsto ukupnih energetskih potreba može da bude pokriveno na lokalnom nivou.

„Velika prednost proizodnje energije na lokalnom nivou je ta što se energija proizvodi u mestu gde se i troši“, navodi Rajaković.

Kuda ide srpska energetika

 

„Električna energija u Srbiji je socijalna kategorija“

Tehnički direktor berze električne energije SEEPEX Dejan Stojčevski je ocenio da je od dvedesete na ovamo električna energija u Srbiji socijalna kategorija i da dokle god je tako „ne možemo da pričamo o nikakvom napretku i tržištu“.

„Ili primenjujemo tržište ili ne primenjujemo tržište. Nema između, to je ključni problem“, rekao je on.

Srbija se suočava i sa problemo energetske nezavisnosti, od devedesetih nije ništa izgradila, a tu su i problemi sa remontima i održavanjem sistema, navodi Stojčevski.

„Problem u svakoj kompanije je održavanje. Kupite i softver i ostalo, a kada dođe do održavanja, pa zar baš mora da se održava? Ako se nešto ne održava mora da se pokvari. Nismo održavali kvalitetno zadnjih 30 godina i naravno po Marfijevom zakonu desiće se sve kada ne treba“, rekoa je on.

Srbija, prema njegovim rečima, treba da podstiče investicije, a to se ne dešava tako što neko kaže „hajde da pozovemo investitore“, već je potrebno da im se omoguće odgovarajući uslovi.

„Prvi uslov je cena električne energiije. Ako nema dobre cena niko neće da vam dođe“, rekao je on.

Stojčevski je rekao da je najjednostavniji način da se samo pusti tržišna cena električne enrgije, ali da naravno treba voditi računa o socijalnim kategorijama.

„Svi treba da imamo beneficiranu cenu do nekih 300-400 kilovata, što je optimalno da najosnovnije kućne poslove možete da odradite, sve preko toga, platićete tržišnu cenu“, rekao je on.

Govoreći o obnovljivim izvorima, Stojčevski je rekao su u ovom trenutku oni  najjednostavniji i najbrži.

Prema njegovim rečima, lokalna samouprava treba da omogući što pre izgradnju solarnih panela, gde god je moguće.

„Da probamo obnovljive izvore da iskoristimo što više na lokalnom nivou“, rekao je on.

Stojčevski smatra da se cena elektične energije više nikada se neće vratiti kao što je bilo pre dve godine.

Struja u EU poskupela 15 odsto za godinu dana

Milun Babić, potpredsednik Saveza energetičara kaže da je sprovođenje programa energetske efikasnosti u Evropi počelo krajem sedamdesetih.

„Kada je izbila energetska kriza, odjednom se pojavljuju stručnjaci iz različitih ministarstava koji kažu „mi ćemo sada brzo da uvedemo solarne panele, mi ćemo da izolujemo zgrade…“, poručio je Babić.

On objašnjava da su proces izolovanja zgrada i program energetske efikasnosti, kao i program panela i vetrogeneratora, u Evropi započeli još 1979. godine.

„Oni su polako kretali u te programe. To su bili mali postupni koraci koji su dovodili do stalnog smanjenja potrošnje“, kaže Babić.

Ilija Batas Bjelić, sa Instituta tehničkih nauka SANU, je naveo da je Srbija danas u situaciji da energetika postaje važna i da energija ima cenu.

„Za razliku od svih perioda kada smo bili u situaciji da se ne bavimo energijom i da ne razmišljamo o njoj“, rekao je Bjelić.

On je naveo i da Srbiji nedostaje kapaciteta da na svakom koraku sprovodi energetsku tranziciju. „Na koraci su simbolični, mi moramo temeljno da krenemo u reformu energetike“, rekao je Bjelić.

On je poručio i da Srbija ne može da razmišljaa da se energijom bavi na način na koji se bave zemlje koje su bogate.

„Moramo da se bavimo energetikom na način na koji se bave zemlje koje su siromašne“.

 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.